Sa porastom kapaciteta vetroelektrana u Srbiji, u domaćoj javnosti su se pojavile strepnje da vetrenjače štetno utiču na poljoprivredno zemljište i proizvodnju. Portal Klima 101 ispitivao je šta o tome kažu poljoprivrednici, ali i nauka.

Dolovo, selo nadomak Pančeva, danas je mesto jednog važnog i potencijalno kontroverznog susreta. Naime, ovo selo, koje već vekovima ima tradiciju ratarstva, poslednjih godina transformisalo se i u čvorište zelene energije.

Od oktobra 2019. godine, u ovom selu struju proizvodi Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji. Sa svojih 57 turbina, Čibuk 1 proizvodi dovoljno struje za pokrivanje potreba oko 113.000 domaćinstava – više nego što ih ima u čitavoj Južnobanatskoj oblasti.

Da li je Dolovo primer uspešnog suživota tradicije i nove tehnologije? Ili su vetroelektrane, kako se u Srbiji sve češće i sve glasnije polemiše, usled promena koje izazivaju u mikroklimi, štetne po okolnu poljoprivrednu proizvodnju?

Pitanje je komplikovanije nego što možda izgleda na prvi pogled. Kako bismo pokušali na njega da dobro odgovorimo, okrenuli smo se kako iskustvima sa terena, tako i nauci.

Vetrenjače kao džinovski mikser vazduha: Iskustva sa terena

Kada u vojvođanskim oranicama niče tehnologija na koju stanovništvo nije naviklo, nije neobično da se jave skepsa, oprez, pa čak i otpor. Pogotovo kada uzmemo u obzir razmere vetrenjača.

„U onaj ‘šešir’ gore na vetrenjači mogu da uteram traktor”, slikovito nam je objasnio jedan poljoprivrednik iz Dolova koji je želeo da ostane anoniman, aludirajući verovatno na kućište rotora.

Mada sa zemlje to kućište deluje kao sitna tačka na horizontu, posredi je samo prostorna iluzija – vetrenjače su izrazito velike, a njihov uticaj na neposredno okruženje prevazilazi estetiku. Ključni fenomen koji se ovde dešava je mehaničko mešanje slojeva vazduha.

Proizvodeći struju od kinetičke energije vetra, turbine se ponašaju kao džinovski mikser. Primera radi, kada je topliji vazduh iznad hladnijeg, okretanje vetrenjača rezultira u povlačenju viših slojeva na dole i zagrevanju blizu površine, i obrnuto – kada je topliji vazduh ispod, vazduh se meša tako da na zemlji dolazi do hlađenja.

„Vrane nepogrešivo vade zrno“: Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni da ponovo seju suncokret i kukuruz

„Vrane nepogrešivo vade zrno“: Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni da ponovo seju suncokret i kukuruz

Da li su ovi džinovski mikseri štetni po prinose? Sada kada su turbine postale stalni deo pejzaža u Srbiji, dobili smo i neposredna iskustva poljoprivrednika.

Meštani Padine, gde se vrte elise elektrana Kovačica i Pupin, poslednjih godina svedoci su primetnog pada roda. Iako glavni krivac ostaju suše koje usled klimatskih promena postaju jače i učestalije, kao dodatni otežavajući faktor poljoprivrednici iz ovog južnobanatskog mesta navode upravo vetrenjače – primetili su da njihova rotacija „razduvava” rosu, uskraćujući presahlim usevima dragocenu jutarnju vlagu.

„Rosa traje dosta kraće, a nekada je čak i odsutna”, napominje Pavel Brezina, predsednik udruženja poljoprivrednika iz Padine i inženjer poljoprivrede koji se bavi ratarstvom i uzgojem lešnika. „U letnjem periodu kada bi po prirodi rosa ujutru bila prisutna u trajanju od tri-četiri sata, sada je to skraćeno na možda jedan sat ili je uopšte nema. To smo primetili iz praktičnog razloga: leti se žetva ne može obavljati dok se ne raziđe rosa, jer je pšenica vlažna i kombajni to ne podnose. U delovima sa vetrenjačama primećeno je da sa žetvom uvek možemo krenuti ranije nego u drugim krajevima oko našeg sela gde nema vetrenjača.”

U idealnim uslovima sa dosta kiša rosa nije presudan faktor za opstanak biljaka. Nažalost, takvi idealni uslovi danas su sve ređi, dok velike suše u Srbiji izmenjene klime postaju sve učestalije. A upravo tada, smatra naš sagovornik, uloga rose kao izvora vlage postaje ključna.

„To je kao kada ste jako žedni pa popijete makar gutljaj vode”, objašnjava Brezina. „To nije dovoljno da se organizam oporavi, ali vas makar malo osveži. Tako bi i biljke mogle živeti bez rose da je raspored padavina normalan jer bi crpele dovoljno vlage iz zemljišta. Međutim, usled manjka vlage u zemljištu, ta rosa bi bila dovoljna da održi biljke u životu u periodu između dve jače kiše. Jednostavno rečeno, kada je loša godina sa lošim rasporedom padavina, vetrenjače doprinesu da se ti uslovi još malo pogoršaju.”

Iz kompanije CWP, koja je razvila vetroelektranu Čibuk 1, ne negiraju ovo zapažanje i konstatuju da u uskom krugu oko turbine može doći do blagog isparavanja jutarnje rose.

„S druge strane, to isto mešanje vazduha donosi značajne prednosti”, odgovorili su na pitanje Klime101 iz ove kompanije. „Ono povećava dostupnost ugljen-dioksida biljkama, ubrzavajući fotosintezu, smanjuje vlagu na listu čime direktno sprečava gljivična oboljenja i pruža prirodnu zaštitu od mraza tokom kritičnih noći.”

Međutim, razduvavanje rose nije jedina potencijalno negativna posledica rada vetroelektrana.

„Sa dosta velikom sigurnošću pretpostavljamo da u zemljištu ima dosta manje podzemnog sveta kao što su kišne gliste”, dodaje Pavel Brezina iz Padine. „Ako u dvorištu imate problem sa krticama ili neželjenim insektima, zabadaju se uređaji koji puštaju određene vibracije i turbulencije zbog kojih se one razbeže. To se i ovde dešava. A upravo su kišne gliste jako pouzdan indikator biološke aktivnosti i održavaju plodnost zemljišta. Ipak, da biste dokazali koliko je neka vetrenjača štetna, ako je štetna, trebalo bi raditi detaljna,........

© Danas