Postoje gradovi na svetu koji se diče svojom istorijom, kulturom, zelenilom, muzikom i infrastrukturom. Postoji i Kragujevac – grad koji se diči time što je u svemu BIO prvi, a sada uspešno dokazuje da može da bude POSLEDNjI u sopstvenom redu za obnovu, rekonstrukciju i zdrav razum.

Da počnemo od onoga što bi se na svakoj turističkoj brošuri našlo na prvoj strani. Istorija? Imamo je više nego zelenih stabala na ulici. U Kragujevcu je osnovana prva gimnazija, prvo pozorište, prvi sud, prva apoteka, napisana prva knjiga na ćirilici. Čak smo imali i prvu pušku proizvedenu u ovom delu Evrope, što je na neki način simbolično, jer i danas ponekad deluje kao da smo u sred vojne vežbe… samo bez vežbe.

Ovde je donet prvi Ustav. Danas fototipsko izdanje čuva ustanova u kojoj radim, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”. Prvi Ustav imamo, ali zgradu za biblioteku baš i ne, kao ni nameru da to promenimo.

Ne znam da li znate, ali Kragujevac je bio jedan od najzelenijih gradova Evrope. Kažu da se nekad u centru grada nije videlo sunce od lipa. Danas sunce vidimo veoma dobro, jer stabala – nema. Došao je progres – i motorne testere i „naši” kaldrmaši. Sečeno je kao da neko u Skupštini grada ima lični problem s fotosintezom.

Ironija je što se mi, stari Kragujevčani, stalno žalimo na „došljake”, a svojim (ne)činjenjem smo najviše doprineli da grad izgleda kako izgleda. Pa tako, danas, umesto hlada lipa, imamo urbanu pustinju i asfalt koji dostiže temperaturu dobrog roštilja. Ali nema veze, hlad možete naći u supermarketu između frižidera i zamrzivača.

Kragujevac je (bio) i grad rokenrola. Mladi sa gitarama izlazili su iz Doma omladine sa........

© Danas