Predsednik republike je, najpre, početkom godine, nudio da raspiše parlamentarne izbore, ili makar konsultativni referendum o svom opozivu, pa se usled rastućeg uticaja studenata i građana u protestu predomislio i ne sprema se da ih raspiše pre 2027. godine. To je i razumljivo ako je tačno da njegova koalicija zaostaje za više od 10% u anketama, što pri uobičajenoj izlaznosti od oko 3,8 miliona birača, znači poraz od preko 350.000 glasova (2.050.000 prema 1.700.000 glasova) i preko 30 poslaničkih mandata razlike (oko 135 prema 105).

Nastojanje vlasti da povećanom represijom smanje ovu razliku deluje kontraproduktivno i ta se razlika samo uvećava, što vodi sve većim napetostima u društvu, koje zahtevaju razrešenje u hitnom raspisivanju izbora a ne u njihovom odlaganju za 16 meseci. Ima li onda leka koji bi vodio smanjenju sadašnjih napetosti i skraćenju perioda do raspisivanja izbora? Paradoksalno, ali čini se da bi tome najviše pripomoglo raspisivanje referenduma za opoziv predsednika države! Naime za njegovo raspisivanje s jedinim pitanjem – da li ste za opoziv sadašnjeg predsednika države?

1) Jesam

2) Nisam
dovoljno je 100.000 validnih potpisa, pa da ga predsednica parlamenta raspiše u roku od najviše 30 dana! Tako bismo već negde u oktobru svi stali na kantar i dobili na „reprezentativnom uzorku“ od nekih 3,5 – 4 miliona ispitanika potpuno pouzdanu anketu o odnosu političkih snaga u zemlji, što bi bila i generalna proba za vanredne parlamentarne izbore.

Tu, međutim, postoje dva problema. Najpre, kod nas se referendum ne doživljava kao oblik izjašnjavanja jednak izborima, a povrh toga taj referendum ne bi bio obavezujući.

Što se neobaveznosti tiče to je očito previd ustavopisaca koji su valjda smatrali da predsednik treba da se bira indirektno, u parlamentu, pa da je logično da ga parlament i razrešuje. To je u Ustavu i ostalo, pošto se ne predviđa prestanak mandata predsednika države pre roka, osim u slučaju da ga smeni Narodna Skupština, uz jasan dokaz da je prekršio Ustav. Ali, ako se predsednik države bira direktno na izborima, kao što je sad slučaj, logično bi bilo da se može i razrešiti dužnosti glasanjem svih građana. Sadašnjom kombinacijom gde se bira na direktnim izborima, a može smeniti samo indirektno, u skupštini, to znači da ako predsednik........

© Danas