Kada sam pre dvadeset godina odlazio na studije u Kragujevac nas iz Novog Pazara bilo je svega nekoliko. Na fakultetu sam iz te grupe bio jedini, pa su me profesori i kolege lako upamtili – zbog imena. Tada su još bili sveži narativi devedesetih – nacionalizam, mržnja, otklon prema drugom i drugačijem bili su deo svakodnevice.

Pripadam generaciji koja je početkom dvehiljaditih, odlazeći u Beograd s društvom, po savetu roditelja iz bezbednosnih razloga na kratko preuzimala većinski identitet i drugo ime: Aleksandar, Jovan, Luka, Marko ili Saša. Naša „egzotična“ imena mogla su, možda, da „zaparaju uši“ nekom slučajnom prolazniku, navijaču ili pripadniku ekstremnih grupa – koji su, u glavama naših roditelja, samo čekali nas, negde između Kneza Mihaila, Zelenog venca i Trga Republike. Bilo je nelagodno izgovoriti naglas: Ahmed, Mirsad, Demir, Muhamed ili Jusuf. Zbog medijskog i političkog nasleđa 90-tih naša imena označavala su neku daleku, seljačku, „balijsku“ provinciju; iz njih je govorio Džafer koji nosi džak – kako je dugo godina u bukvaru stajalo objašnjenje dvadeset i devetog slova azbuke. Ovakav odnos nije bio pitanje naše svesti o sopstvenom identitetu, već odgovor na politiku kontinuiteta koja je devedesetih gutala generacije, živote i ljude.

Dolazimo do pojave kojoj danas svedočimo – generacijske promene. Događaj održan u Novom Pazaru pod nazivom „Sloboda vlada čaršijom“ još jednom potvrđuje proces koji predvode nove generacije – neopterećene balastom s kraja dvadesetog veka, procesima suočavanja s prošlošću i drugim tegobnim fazama kroz koje smo, kao društvo, svakodnevno prolazili. Na ulicama Beograda i Novog Pazara više ne marširaju sakriveni identiteti, već uzdignute zastave i jasno izgovorena imena. Studenti koje sam gledao prošle nedelje nisu nosili teret tuđeg imena – nosili su svoje, s ponosom. Ispod jedne zastave Sandžaka bila je devojka sa hidžabom, ogrnuta zastavom Srbije ili student sa šajkačom koji nosi barjak zastave sandžačkih Bošnjaka. Više nego ikad živa je rečenica koju često izgovaramo: drugu državu od Srbije nemamo.

Slike koje su tog dana obišle region bile su sve samo ne uobičajene: eksplozija emocija, mladalačka........

© Danas