U svojoj nedeljnoj kolumni pod naslovom „Pustimo mašti na volju – šta bi bilo kad bi bilo“ Milan St. Protić upozorio je da potcenjivanje protivnika može biti kardinalna greška. Međutim, važnije od samog upozorenja jeste niz pitanja koje je otvorio, svojevrsni manifest krize i dilema pred kojima se Srbija danas nalazi. Od sudbine Rio Tinta i Ekspa, preko odnosa prema stranim investitorima, do infrastrukture, ekologije, zdravstva, obrazovanja, korupcije, reforme pravosuđa i to nije puka lista tema, već pregled ključnih tačaka bez kojih nema ozbiljne politike.

Ta pitanja, premda postavljena iz pozicije iskusnog posmatrača, mogla bi i morala bi postati osnova političkog programa jedne nove generacije. Zamislimo li ih kao prioritet imaginarnog studentskog pokreta, one prestaju da budu apstraktne i postaju konkretan plan. Jer, ma koliko smena vlasti bila legitimna i opravdana kao cilj, ona sama po sebi ne može biti jedina politička platforma. U okolnostima u kojima živimo, odgovori na pitanja životnog standarda, javnih usluga, zaštite prirodnih resursa i odnosa prema kapitalu moraju postojati i to jasno, artikulisano i dosledno. Mora se ponuditi priča koja prevazilazi negaciju postojećeg stanja, vizija koja objašnjava ne samo protiv čega se studenti i građani bore, već i za kakavu Srbiju se bore. A možda ništa od toga nije potrebno. Možda je, u ovom trenutku, sve drugo nevažno, jer ulica, kao prostor na kojem se eskalira nezadovoljstvo, neće tražiti nikakve druge odgovore osim jednog: da postojeći režim bude smenjen. Sve ostalo, u očima onih koji izlaze na ulicu, biće pitanje „posle“.

Ulica je mešavina različitih ideoloških svetonazora i socijalnih profila, prostor na kojem se prepliću motivi i interesi, ali i mesto na kojem bunt protiv aktuelnog stanja u državi dobija svoj najvidljiviji oblik. U ovom trenutku ideološke kvalifikacije i međusobne razlike, neki kažu, treba na kratko staviti po strani, – jer ulica, sa svom svojom šarolikošću, postaje ključni prostor za artikulaciju promene. Avgustovski događaji jasno pokazuju da će jesen biti vrlo intenzivna: blokade će postajati sve izvesnije, atmosfera sve naelektrisanija. Očito, prostora za bilo kakav dogovor neće biti, jer će zahtev za raspisivanje izbora jedinstven, nedvosmislen i neumoljiv postati središnja tačka okupljanja. U takvim........

© Danas