Stigla sam u Knin u neko predvečerje tih slavljeničkih dana, prve godine pošto je vojna akcija Oluja protutnjala kroz ranije uplašen i poluispražnjen grad i nesmanjenom žestinom čistila sve oko sebe.

Bila sam u Zagrebu izveštavajući za Betu, kada sam u Međunarodnom crvenom krstu čula da se u Knin upravo vraća šef danskog ogranka Međunarodne federacije Crvenog krsta Ole Sorensen. Odmah sam promenila sve planove i zamolila g. Sorensena da me poveze u Knin. Samo je trenutak oklevao i onda rekao: „Uskačite“ (u land kruzer).

Nikada do tada nisam bila u Kninu i ne znam gde smo se iskrcali, ali prvo sam ugledala kako na Kninskoj tvrđavi leprša nova hrvatska zastava, koja je tu okačena usred Oluje, 5. avgusta u podne i koja je postala jedan od najdragocenijeg simbola nezavisne države Hrvatske. Za dvadesetogodišnjicu Oluje, zastava je narasla na 20 metara.
Nisam se skoro ni okrenula, a čula sam odlučan glas Sorensena: od sada ste strogo pod našom zaštitom. Dobro, rekoh, samo mi recite kuda se ide u centar, da vidim Knin, nikad nisam bila ovde. Bio je zgranut ali smiren: Nećete vi videti Knin ovih dana. Bićete smešteni u ovoj kući sa još nekoliko mladih ljudi koji rade za naš Crveni krst. Dobro, pokušala sam ponovo, idem samo do prodavnice (koju sam ugledala preko puta), da kupim nešto za večeru. To će za vas završiti neko od osoblja, poslovno je rekao Danac.

Dokumenta identifikovala 2.353 žrtve rata za vreme i posle Oluje, većina Srbi i........

© Danas