Otkako je Nacionalni arhiv Sjedinjenih Američkih Država učinio dostupnim na internetu milione članskih kartona Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP), mnogi Nemci došli su do neprijatnih otkrića, piše Dojče Vele.

„Mog dedu sam oduvek doživljavao kao čoveka levo orijentisanog, bliskog sindikalnom pokretu, a sada se njegovo ime pojavilo i u evidenciji NSDAP-a.“ U porodici se, međutim, oduvek pričalo da je deda po očevoj liniji imao potpuno čistu prošlost, rekao je Hano Danenfeld za Dojče vele.

On je jedan od bezbroj Nemaca koji žele da saznaju da li su članovi njihovih porodica bili pripadnici Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP) i koji su, nakon objavljivanja članskih kartona NSDAP-a, pohrlili ka Nacionalnom arhivu SAD. To je, međutim, izazvalo veliko razočaranje: s jedne strane, arhiv je zbog ogromnog broja poseta često nedostupan, a s druge, korisnički interfejs je težak za korišćenje. Da bi pronašli ono što traže, korisnici najpre moraju da pregledaju veliki broj dokumenata.

Nemački alat olakšava pretragu

Zbog toga je nemački nedeljnik „Cajt“ razvio alat koji znatno pojednostavljuje pretragu. Dovoljno je uneti ime, eventualno godinu i mesto rođenja, i rezultat se odmah prikazuje. To bi moglo biti zanimljivo i ljudima u Južnoj Americi, budući da su se mnogi nacisti posle Drugog svetskog rata tamo skrivali. Međutim, za korišćenje ove usluge potrebno je pretplatiti se.

Ako se pronađe traženo ime, to može biti bolno iskustvo. Jer to često znači da se sopstvena porodica, posle više decenija, odjednom sagleda u sasvim drugačijem svetlu. S jedne strane postoje uspomene na brižnog dedu, spremnog na svaku šalu, a s druge sada postoji nedvosmislena potvrda: upravo taj deda bio je član nacističke partije.

Zašto nacisti nisu napravili atomsku bombu: Tajne iz pećine i imanja „Farm Hall“

Zašto nacisti nisu napravili atomsku bombu: Tajne iz pećine i imanja „Farm Hall“

Posle rata se gotovo ni u jednoj porodici nije govorilo o zločinima iz vremena nacizma, a još manje o sopstvenoj ulozi. Prema jednom istraživanju, više od dve trećine Nemaca veruje da njihovi preci nisu bili počinioci nacističkih zločina, gotovo 36 odsto smatra da su njihovi rođaci bili među žrtvama, a više od 30 odsto veruje da su njihovi preci pomagali potencijalnim žrtvama nacizma i, na primer, skrivali Jevreje.

To, međutim, ima malo veze sa stvarnošću. Aktivan otpor pružalo je svega oko jedan odsto stanovništva. Godine 1945. svaki peti punoletni Nemac bio je jedan od ukupno 8,5 miliona članova Partije i time je, makar formalno, podržavao sistem nepravde.

Bez svesti o krivici: „To su ipak ugledni ljudi“

Posle rata sve je to rado potiskivano. Nemačka je bila razorena, pod okupacijom Amerikanaca, Britanaca, Francuza i Rusa. Adolf Hitler izvršio je samoubistvo i tako izbegao pravdu, dok su ostalim glavnim ratnim zločincima suđeno na........

© Danas