Francuska sa rekordnim dugom i rastućim deficitom postaje najveći rizik za stabilnost evrozone. Stručnjaci upozoravaju da bi kriza u Parizu mogla da se prelije na kompletnu EU i dovede u pitanje opstanak evra.

Neposredno pre nego što je Fransoa Bajru u ponedeljak (8. septembra) izgubio glasanje o poverenju u parlamentu, odlazeći premijer upozorio je da bi fiskalne nevolje mogle da ugroze „opstanak“ Francuske.

„Imate moć da oborite vladu, ali nemate moć da izbrišete stvarnost“, poručio je Bajru poslanicima, dodajući da je trenutna stvarnost druge po veličini evropske ekonomije ta da će se „već nepodnošljiv teret duga – još više povećavati i postajati sve skuplji“.

Dugogodišnja politička dilema francuskih vlada jeste da, kad god predlože mere štednje ili ekonomske reforme, partije i s levice i s desnice odmah ustanu protiv i mobilišu svoje pristalice. Sindikati su već zakazali opšti štrajk za sredu 10. septembar, dva dana posle glasanja o poverenju.

Šta sledi, ostaje neizvesno. Da li će biti raspisani novi izbori, kao što zahteva desničarski Nacionalni front (Rassemblement National), ili će predsednikEmanuel Makron uspeti da postavi još jednu manjinsku vladu – to je politička strana krize.

Francuska gurnuta u novu političku krizu: Čeka se Makron da predloži premijera, ova imena su u igri

Ekonomski gledano, sve se svodi na novac i na ogroman teret francuskog duga. U apsolutnim iznosima, nijedna zemlja EU nije zaduženija od Francuske. Državni dug popeo se na oko 3,35 biliona evra – oko 113 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), a očekuje se da će do 2030. porasti na 125 procenata.

Odnos francuskog duga prema BDP-u toliko je visok........

© Danas