Gospodin Nenadležni je veče pred Badnji dan celivao upaljenu sveću, na radost i oduševljenje tviter zajednice

Rekapitulacija Božićnih praznika za mene predstavlja zadovoljstvo, isto koliko i teret. Cela ta situacija oko praznika je pravi naratorski izazov, jer moraš da jedan tako delikatan trenutak, praćen nadrealnim scenama sa televizije i sa društvenih mreža, spojiš u neki smislen tekst, a da ne ispadne da to radiš sa predumišljajem.

Kako da ispričaš ovu priču na način da publika ne pomisli da namerno želiš da stvoriš nekakvu grotesku od najvećeg hrišćanskog praznika? Treća godina kako ovo radim, i još uvek nemam odgovor na to pitanje. Možda je najbolje da samo pobrojim šta se sve desilo u ova tri dana, a čitaocima ostavim da sami donesu svoj sud.

Kad smo kod broja tri, osećam posebnu odgovornost ove godine, ove treće godine kako izveštavam o Božiću, jer kao što i sami znate trojka ima posebnu simboliku u hrišćanstvu… Što je naročito izraženo kod nas u Srbiji, imajući u vidu čuveno pokazivanje tri prsta: što vukdraškovićevski odvojeno, što u „slanik“ spojeno. Simbolika tri prsta ide još dublje od pukog numerološkog tumačenja, jer kako neko reče „to što patriote mogu sa tri prsta da steknu, ostali građani ne mogu sa deset.“

Ali, vratimo se našim Božićnim igrama bez granica, treći deo. Kao i svaka medijska franšiza, i ova moja skromna božićna mora da poštuje određena pravila. Kada pišete trilogiju, da biste publiku zadržali na ivici sedišta u svakom narednom delu morate da povećavate ulog. Da stvari napravite još koloritnijim, bombastičnijim, neverovatnijim. Pošto sam ja samo puki hroničar događaja, ostaje mi da prekrstim prste i nadam se, bolje reći verujem, da će narod opravdati moje poverenje i pružiti nam još bolji spektakl od ona prethodna dva.

A da sve krene dramatično pobrinuo se niko drugi do očuh nacije, uber-Srbin, prvi među nejednakima… Da, gospodin Nenadležni je veče pred Badnji dan celivao upaljenu sveću, na radost i oduševljenje tviter zajednice… Ali, to i nije toliko bitno. Meni je pored njegovog elementarnog nepoznavanja običaja nešto drugo upalo u oči.

Godinama malo po malo pomeramo unapred čestitanja, proslave, običaje, pa tako od Badnje večeri dođosmo do Badnjeg dana, a onda polako i do Badnjeg jutra. Sve je to ove godine rezultovalo i neočekivanim neradnim danom za 6. januar, na radost svih. Ipak, Nepomenik je otišao korak dalje, odnosno dan pride… Da li sada znači da ćemo slaviti i celivati upaljene sveće za 5. januar? Da........

© Danas