„Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se deset ljudi rani.“

Tim se rečima Kristijan Golubović, pretposlednji preživeli iz kultnog dokumentarca „Vidimo se u čitulji“, zavaljen u naslonjač pod teretom nekoliko kilograma zlatnih kajli i krstača priseća zlatne epohe beogradskog asvalta devedesetih i obračuna u bašti kafane Fudbalskog kluba Bežanija, kada je u likvidaciji vođe bežanijskog klana Slaviše Pavića Pirketa kolateralno nastradalo desetero ljudi, uključujući goste namernike, konobaricu i ceo kafanski orkestar: „Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se deset ljudi rani.“

Na tu, eto, slavnu scenu i čuvenu filmsku repliku penzionisanog gangstera – jedinu zaživelu u srpskom urbanom leksiku koju nije napisao Dušan Kovačević – podsetio me pre neki dan vođa naprednjačkog klana Aleksandar Vučić. Poslednji iz zlatne epohe beogradskog asvalta zavalio se tako u naslonjač pod teretom brige za Srbe i Srbiju, pa na Fejsbuku – u čituljama preživelih – kaže: „Ne isključujem mogućnost da neko od nas bude ubiven.“

Da, pardon, „ubijen“.

Posle 20 godina novi roman Borisa Dežulovića – „Tko je taj čovjek?: Izvještaj o jednoj mogućnosti“

Više od dvadeset pet godina, shvatate, uporno ubijaju nesrećnog Vučića, bombarduju ga i raznose u vazduh, streljaju, truju, kamenuju, vešaju i kolju, čekaju ga profesionalni ubice u sačekušama na raskršćima, aerodromima, demonstracijama, vojnim paradama i kafanskim baštama, jure ga bulevarima strane službe, zapadni agenti, arapski teroristi, veterani Udbe, plaćenici opozicije, mangupi iz sopstvenih redova, neoprezni vozači, Albanci, ustaše, mudžahedini, legionari, mafijaši i studenti samoubice – poubijao se evropski ološ da ubije srpskog junaka, koji im se celo to vreme živ klan nedoklan smeje u lice: traži da ga kolje zemunski klan, traži da ga kolje surčinski klan, traži ga kavački klan, traži ga škaljarski klan, a vođa naprednjačkog nedoklana nakon svega „ne isključuje mogućnost da bude klan“!

Da, pardon, „ubijen“.

Prosto me strah i da pomislim šta će da bude kad jednog dana isključi tu mogućnost.

Cela jedna smena CIA-e, na primer, osedela je i dočekala punu starosnu penziju držeći Vučića na nišanu još od maja 1999., kada je tadašnji Miloševićev ministar informisanja u radikalskom glasilu........

© Danas