Pripreme za odlazak u Brisel // Piće sa ekipom filma „7 dana koji su promenili vek“ // Na premijeri vidim film prvi put integralno // Pivo u Briselu jeftinije nego u Beogradu // Na panelu u Evropskom parlamentu Edijem Ramom // Prijateljski susret sa Andrejom Gnjotom // Kartica mi je opelješena za 220 evra // Let iz Temišvara kasni 20 sati

Petak, 19. septembar

Da krenem od sedmog dana dnevnika – pišem ga dok čekamo let za Temišvar koji iz Brisela kasni 20 sati. Zašto za Temišvar? Pa zato što je za nas šestoro to bio najjeftiniji način da se dovučemo na svetsku premijeru filma koji smo radili. Sirotinjo, i Bogu si teška.

Petak.12 septembar

U 00.01 stiže poruka od Emilije. Srećan rođendan! Kome je rođendan? Nastavljam da spavam premoren od prethodnih dana. Tek ujutru posle mnogo poruka i poziva shvatam da je rođendan meni. Psujem jel sam svima odavno zabranio svake telefonske aktivnosti pre 10 ujutru. Ali, ovaj put praštam.

Boško Savković o neprikazivanju svog filma u Sava Centru: Nije mi dozvoljeno čak ni da platim za premijeru svog filma

Dok pijem kafu obavljam 100 razgovora sa nekim osobama iz Brisela zaduženim za organizaciju premijere filma „7 dana koji su promenili vek“. Ajde što pričam…. Ali za svaki razgovor traže da im mejlom potvrdim šta smo pričali. Birokratija u kojoj svako traži da se pokrije. Na kraju mi traže da mejlom potvrdim da ću biti u sali projekcije u ponedeljak u 11 sati. Dolaze i tehničari, pa da gospođe imaju moju pismenu potvrdu…

Dan prolazi u telefoniranju, jurcanju, odlasku kod moje kume Nale, frizerke koja skida i ovo malo kose šta imam. Veče prolazi uz Emiliju i Milicu u kućnoj atmosferi. I vinskim mušicama koje lete oko nas.

Subota 13. septembar

Rešio sam da celu ekipu filma koja ne ide u Brisel pozovem na piće u restorana „Naša marina“ ispod Karaburme. Jedino mesto koje su nam dali besplatno da snimamo i da od njega scenografski napravimo 1914. godinu. Neki rade, neki su sa decom, neki će da probaju da stignu… U 3 popodne na mesto zločina stiže nas troje. Vujke mora u pozorište pa na neko snimanje.

Nušić živi sudbinu svog „Sumnjivog lica“ – i on je u fioci

Milanče Milosavljević stiže u čudnom stanju. Priča kako su u Kosjeriću prethodne večeri na neformalnim „Danima Pere Lazića“ do ujutru pili slaveći moj rođendan. Nabraja ko je sve bio a meni već nije dobro. Srećom nije bilo na moj račun. Žali se da bi stigao ranije ali je Zozon imao nekoliko pit stopova od Kosjerića do Beograda i svaki zafilovao vinjacima.

Nastavljamo svi sa rozeom, sodom, giricama… A vreme leti. Milica samo kuka kako se još nije spakovala. Kada sam čuo motocikl shvatio sam da neće. Dolaze moji drugari, bajkeri, vlasnici „Naše marine“, Sale i Zoks. U pola 11 uveče Zoks se dere sa parkinga – Da se........

© Danas