Posle decenija čuvanja u zapadnim bankama, Srbija je poslednjih godina rešila da povuče tone i tone zlata iz inostranstva nazad u vlastite trezore.

Međutim, postavlja se pitanje, zašto Narodna banka Srbije (NBS), centralna finansijska institucija u zemlji, to čini i zbog čega je to važno?

„Kao i mnoge druge centralne banke, vraćanjem zlata u zemlju Narodna banka Srbije je nastojala da poveća raspoloživost i dostupnost vlastitih zlatnih rezervi u periodima različitih globalnih kriza i neizvesnosti koje su prisutne poslednjih godina“, navode iz ove državne institucije za BBC na srpskom.

Povratak zlatnih rezervi jača ekonomski suverenitet, otpornost finansijskog sistema i povećava psihološko poverenje kako investitora tako i građana, dodaju iz NBS.

Srbija je u julu imala skoro 50,8 tona, vrednih više od 4,7 milijardi evra, što čini 16,6 odsto bruto deviznih rezervi.

Devizne rezerve, između ostalih, čine i strani novac i hartije od vrednosti, a služe izmirenju obaveza prema inostranim poveriocima, održavanju stabilnosti kursa dinara i bankarskog sistema, zaštiti od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih kriza i drugo.

Osim da se „sačuva od drugih zemalja“, vraćanje zlata iz inostranstva – nema svrhe, smatra francuski ekonomista Erik Mone.

„Niko neće imati koristi od toga, osim ako se ne proda, a prihodi se ulože u domaću ekonomiju“, govori profesor na Pariskoj školi ekonomije i Školi za napredne studije društvenih nauka, za BBC na srpskom.

Zemlje poput Srbije, dodaje, povlače zlato iz inostranstva kada se uplaše da bi te strane zemlje „mogle da im zaplene zlato, kršeći međunarodno pravo“.

Stoga bi se ovakav potez mogao pravdati time što Srbija „više ne veruje“ zemljama gde se tradicionalno drže zlatne poluge, poput Sjedinjenih Američkih Država (SAD) ili Velike Britanije

„Ili/i zato što je Srbija spremna da se udruži sa njima neprijateljskim zemljama, poput Rusije“, smatra Mone.

Ne postoje precizni podaci o tome da li je još neka država u potpunosti vratila sve zlatne rezerve iz inostranstva, te se ne može tvrditi da bi Srbija bila prvi takav primer u svetu, ukoliko se namere do kraja realizuju.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato Kanada, Norveška i Jermenija, nemaju ni gram zlata u njihovim deviznim rezervama.

Hrvatska je par decenija takođe bila bez zlatnih poluga u njihovim trezorima, da bi krajem 2022. njihova centralna banka

© Danas