Kada se Branislav Bukmirović 1985. prvi put našao pred računarom, tastaura je bila glavno oruđe, a nepregledni redovi znakova, slova i brojeva njegova svakodnevica u nameri da pokrene neku od kompjuterskih aplikacija.

Činio je to u operativnom sistemu MS-DOS, izdavajući tekstualne naredbe mašini, što je bilo uobičajeno sve do 24. avgusta 1995.

Tada je američki tehnološki gigant Majkrosoft u prodaju pustio Windows95.

„Tada sam prvi put video da jedan sistem kotroliše ceo računar, nije više bilo kuckanja, već samo upališ kompjuter i miš odjednom postaje glavni, što mi je bio najveći šok.

„Blago rečeno revolucija, Windows 95 je sve promenio i za mene je to najveći tehnološki zaokret i skok do pojave pametnih telefona“, priča za BBC na srpskom 65-godišnji penzioner Bukmirović, koji je tri i po decenije radio na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Windows95 uneo je niz inovacija: bio je jedan od prvih operativnih sistema koji je ujedno imao i grafički korisnički interfejs – uvedeno je dugme „Start“ i pozadina sa ikonicama koje se otvaraju klikom kursora, što je i danas u upotrebi, a internet i pretraživači postali su dostupniji.

Majkrosoftov softver je „širokim masama kućnih i poslovnih korisnika olakšao korišćenje računara“ i bio je prvi operativni sistem koji je „omogućavao rad u potpuno grafičkom okruženju“, kaže Miloš Ivanović, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, za BBC na srpskom.

Sve te osnovne računarske elemente je ujedinio i „učinio je da korisnik manje brine o njima“, dodaje stručnjak za kompjuterske komunikacije.

„Po mnogima, on je softver koji je definisao lični računar 1990-ih godina“, dodaje Ivanović.

Osim tehnološkog buma, doneo je i komercijalnu revoluciju, samo u promociju sistema Windows95 Majkrosoft je uložio 300 miliona dolara, a u njoj su učestvovali slavni Rolingstonsi i zvezde popularne televizijske serije Prijatelji.

Samo „godinu ili dve“ posle puštanja u prodaju, postao je „najupotrebljivaniji operativni sistem“ do tada napravljen, piše na sajtu Majkrosofta.

Prvi susret sa inovativnim operativnim sistemom na Elektrotehničkom fakultetu Branislav Bukmirović pamti kao „šok“.

„Trebalo mi je vremena da se naviknem. Prvi mesec je bila muka živa, ali mi je onda rad na računaru postao mnogo lakši i brži“, priseća se.

„Ali nije trebalo neko veliko znanje, ako prvi put počinješ da radiš na kompjuteru i mogao si za pola sata nekome da objasniš kako da jednim klikom ‘mišem’ nešto sačuva, obriše ili štampa“,........

© Danas