Itan Kros je svetski stručnjak za psihologiju emocija i on je identifikovao set alatki koje mogu da nam pomognu da očuvamo naše blagostanje.

Još otkako je bio dete, Itan Kros je bio „posmatrač emocija“ i često kontraproduktivnih načina na koje izlazimo na kraj sa našim teškim osećanjima.

„Izgledalo je kao da svi samo tumaramo unaokolo, povremeno nailazeći na neko slučajno rešenje nalik flasteru koje bi nam pomoglo da se izborimo sa našim emotivnim životima.

„Ponekad bi naše improvizovane alatke pomagale, a ponekad bi samo pogoršavale stvari.

„Sve je delovalo jako nasumično, izolujuće i neefikasno“, kaže on.

Kao psiholog na Univerzitetu u Mičigenu i direktor Laboratorije za emocije i samokontrolu, Kros se sada nada da će promeniti ovo otužno stanje stvari.

U njegovoj novoj knjizi Zaokret: Kako upravljati vašim emocijama da one ne bi upravljale vama, on želi da nas sve opremi setom alatki koje će nam pomoći da konstruktivnije izlazimo na kraj s našim usponima i padovima.

Kros je razgovarao sa naučnim novinarom Dejvidom Robsonom o prednostima „negativnih“ osećanja, stvaranju bezbednih emocionalnih stanja i emocionalnih oaza i iznenađujućim prednostima distrakcija.

Jedna od većih zabluda je da postoje dobre emocije i loše emocije, da treba da težimo tome da živimo živote potpuno lišene loših emocija.

Ovo je velika greška, što se mene tiče: razvili smo sposobnost da iskusimo sve emocije s razlogom.

Bes može da nas motiviše da korigujemo nepravdu ako još uvek postoji prilika da se nešto ispravi.

Tuga može da nas navede na introspekciju i pronalaženje novih značenja iz situacija koje su se fundamentalno promenile.

Zavist može da nas motiviše da stremimo stvarima koje želimo da postignemo.

U pravoj meri i to je ključan izraz – sve emocije su korisne.

Jedan od načina za ilustrovanje ovog argumenta je da pomislite na fizički bol, koji je onoliko negativno emocionalno stanje koliko je to uopšte moguće.

Mnogi od nas žude da iz života izbace bilo kakvu vrstu fizičkog bola.

Ali neki ljudi su rođeni bez sposobnosti doživljavanja bola, zbog genetske anomalije, a ta deca na kraju umiru mlađa od ljudi koji mogu da dožive bol.

Ako im ruka završi u vatri, ne postoji signal da im kaže da izvuku tu ruku.

Isto načelo važi i za sve naše negativne emocije.

Za ljude je........

© Danas