Poslednjih godina Uzbekistan prolazi kroz ambiciozni nacionalni procvat turizma koji transformiše ovu zemlju.

Ali njegovo pravo srce kuca u veličanstvenoj i uglavnom izdvojenoj dolini.

Sviće u Taškentu dok glomazni voz iz sovjetskih vremena ulazi u stanicu i zaustavlja se uz drhtaj.

Putovala sam do sada u nekoliko pretrpanih vozova širom Uzbekistana, ali u ovom, koji se uputio ka istočnom gradu Margilanu, ulazu u Dolinu Fergana, nema stranih turista.

U njemu sedim pored tročlane porodice.

Matrijarh, Gulnora, nosi živopisnu maramu sa šarama od podebljanih geometrijskih motiva.

Pokazujem na nju i govorim: „Adžojib!“, što znači „sjajno“ na uzbekistanskom.

Ona se smeši i kaže mi da ju je dobila iz doline u koju smo se uputili.

Dan ranije, na taškentskom Čorsu Bazaru pod plavom kupolom, jednoj od najstarijih pijaca u Centralnoj Aziji ,naišla sam na kutijicu jagoda.

Iako su bile male, ukus im je bio kao eksplozije proleća.

Lepljivih prstiju, pitala sam prodavca preko Guglovog prevodioca gde se uzgajaju?

„U Fergani“, odgovorio mi je.

U vozu, nudim poslednje od tih jagoda porodici.

Gulnora se ponovo smeška i otvara mi vlastiti kutiju u odgovor.

Unutra je sveže i sušeno povrće u duginim bojama: dud, kajsije, jabuke, narandže, jagode, sve iz doline.

Potom vadi keramički četvrtasti tanjirić i sprema nam pravu malu gozbu na njemu.

Ušuškana između Tien Šana i planinskog masiva Alaj, dolina Fergana prostire se preko istočnog Uzbekistana, južnog Kirgistana i severnog Tadžikistana.

To je jedna od najplodnijih oblasti Centralne Azije, ovaj raskošni međuplaninski basen, kog navodnjavaju reke Narin i Kara Darija, vekovima je rađala useve i kulture.

Takođe je mesto nasanka uzbekistanske svile, keramike i uzgoja voća – pravog pravcatog svetog trojstva koje čini osnovu uzbekistanske kulture.

Poput većine savremenog Uzbekistana, dolina Fergana proteže se duž slavnog Puta svile, služeći vekovima kao provodnik za trgovinu, ideje i rukotvorine između Kine, Persije i Mediterana.

Poslednjih godina se Uzbekistan oslanja na korene Puta svile za ambicioznu novu turističku inicijativu koja vratolomnom brzinom razvija njegove istorijske trgovačke centre Samarkand, Buhara i Hiva.

Ali dok su popuštanje viznog režima, uvođenje više novih povezanih letova i dolazak prvog velikog međunarodnog bijenala u zemlju smestili Uzbekistan na radar većeg broja turista, kritičari ističu da njegove drečave rekonstrukcije tradicionalne uzbekistanske kulture rizikuju da ga pretvore u pravi pravcati zabavni park na temu Puta svile.

A opet, daleko od novih odmarališta u zemlji i veštačkih

© Danas