„Socijalizam je dobar…„, pevuši, pomalo falširajući, penzionerka u bežični karaoke mikrofon, a glas joj se jedva čuje od čavrljanja njenih prijatelja.

Ali svi joj se pridružuju da otpevaju refren: „Komunistička partija vodi Kinu putem moći i bogatstva!„.

Ovo nije najzaraznija karaoke pesma, ali je prigodna dok gledaju ka horizontu uokvirenom kranovima koji se uzdižu nad brodovima svih veličina.

Park Suojuvan u Dalijanu, koji se iz severoistočne Kine prostire ka Žutom moru, pruža zadivljujući pogled na jedno od najvećih kineskih brodogradilišta i mesto je okupljanja i veselja.

Ali za analitičare Bele kuće u Vašingtonu, koji su hiljade kilometara daleko, ova kolevka kineske brodogradnje predstavlja rastuću pretnju.

Tokom poslednje dve decenije, Kina je značajno povećala ulaganja u brodogradnju, i to se isplatilo.

Ove godine, kineska brodogradilišta dobila su više od 60 odsto svih narudžbina u svetu.

Jednostavno rečeno, Kina gradi više brodova nego bilo koja druga zemlja, jer to može da uradi brže od svih ostalih.

„Razmere su neverovatne. U mnogo čemu zapanjujuće“, kaže Nik Čajlds, pomorski stručnjak u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije.

„Kapacitet brodogradnje u Kini je otprilike 200 puta veći nego u Sjedinjenim Državama (SAD)“.

Ta ogromna prednost odnosi se i na ratnu mornaricu.

Komunistička partija Kine sada raspolaže najvećom mornaricom na svetu koja ima 234 ratna broda, dok američka mornarica ima 219.

Eksplozivni rast kineske mornarice podstaknut je morem.

U drugoj najvećoj ekonomiji sveta nalazi se sedam od deset najprometnijih luka koje su ključne za rute snabdavanja na Zemlji.

A priobalni gradovi u Kini cvetaju zahvaljujući trgovini.

Kako rastu ambicije Pekinga, rastu i kineska flota i naoružanje, kao i samopouzdanje da glasnije izrazi pretenzije u Južnom kineskom moru i šire.

Kineski predsednik Si Đinping nesumnjivo želi da zavlada morima.

Postavlja se pitanje da li će u tome uspeti.

Velika vojna parada koja će biti održana 3. septembra mogla bi da pokaže koliko je Kina blizu tom cilju.

Na ovom događaju, Si će ugostiti predsednika Rusije Vladimira Putina i severnokorejskog vođu Kima Džonga Una, što je prkosna poruka zapadnim zemljama koje su ih izolovale.

SAD i saveznici pažljivo će pratiti taj politički spektakl i demonstraciju vojne sile, tokom koje bi trebalo da budu prikazane protivbrodske rakete, hipersonično oružje i podvodni dronovi.

„Iako još ima značajne prednosti, američka mornarica vidi kako se razlika u sposobnostima u odnosu na Kinu smanjuje i muči se da pronađe odgovor na to, jer se njen kapacitet brodogradnje poslednjih decenija značajno smanjio“, kaže Čajlds.

Predsednik SAD-a Donald Tramp je rekao da to želi da popravi i potpisao je izvršnu naredbu o revitalizaciji američke brodogradnje kako bi Amira povratila pomorsku prednost.

Ali, to će biti „veoma težak zadatak“, dodaje Čajlds.

Od 2019. do 2023. godine, četiri najveća brodogradilišta u Kini – Dalijan, Guangdžou, Đjangnan, i Hudong-Džonghua – napravila su 39 ratnih brodova ukupnog deplasmana (masa potpuno opremljenog i ukrcanog broda) od 550.000 tona, prema studiji Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

To je zapremina vode koju brod istisne, što je........

© Danas