Sulejman Hamudan navikao je na život u gradu sa velikim vrelinama.

On radi u IT prodaji u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde temperature od juna do septembra redovno premašuju 45 stepeni Celzijusovih.

„Ako ste napolju tokom dana, zaista se osećate kao da ste u pustinji.

„Vrelina i vlaga stvarno umeju da vas ščepaju za gušu“, kaže on.

„Obično mnogo radim od kuće. Ako izađem napolje, to bude negde tek oko sedam uveče, kad zalazi sunce – i dalje je veoma vruće, ali nije toliko nepodnošljivo.“

Vrlo malo ljudi šeta ulicama tokom letnjeg perioda, tako da u pogledu odlaska na posao, prelazim iz kuće u kola, pa iz kola u kancelariju“, dodaje on.

„Svuda je klimatizovano, naročito u tržnim centrima gde ljudi vole da ostanu veći deo dana.

„Tržni centar je naša druga kuća!“.

Kao i mnogi od nas, Sulejman se prilagođava na savremeni svakodnevni život na prethodno nezamislivim temperaturama.

Naučnici istražuju šta se dešava unutar našeg tela dok iznova i iznova trpi ovakvu vrstu vreline.

Studija sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji analizirala je šta se desilo sa nekoliko hiljada Amerikanaca koji su živeli u više država i na više klima, kad su se dnevne temperature pele iznad 32 stepeni Celzijusovih.

Koristeći analize krvi, tim je izmerio epigenetsku starost 3.600 ispitanika naprema njihovoj pravoj starosti i uporedila je sa podacima indeksa vreline.

Autorka studije, postdoktorska istraživačica Eunjang Čoi, rekla je da je trag ostavljen na telima bio zapanjujući – ljudi redovnije izložni višim temperaturama brže su starili.

Naučnici već znaju da vrelina može da izazove promene u kognitivnoj funkciji, kardiovaskularnom zdravlju i tome koliko dobro vam rade bubrezi.

Međutim, podaci sa USC-a ukazuju na to da redovno izlaganja visokim temperaturama hemijski modifikuje vašu DNK, što je proces zvan metilacija.

„Dok naša telesna temperatura raste, lipidi – masnoće koje okružuju ćelije – počinju da menjaju strukturu u realnom vremenu, tako da se ona raspada“, kaže Džef Gudel, autor knjige Prvo će vas ubiti vrućina – Život i smrt na spaljenoj planeti.

„Struktura ćelija se raspada, a to se dešava kad kuvate jaje! Membrana jajeta menja strukturu.“

Koliko brzo, dakle, mi kuvamo naše sopstvene ćelije?

Svi znamo da neki ljudi brže stare od drugih, a doktorka Čoi sa USC-a kaže, najprostije rečeno, da je epigenetsko starenje samo jedan od mnogih načina na koje........

© Danas