Rakel Selina Rodrigez pažljivo šeta kroz Vega de Tilopozo, u slanoj ravnici Atakame, u Čileu.

To je močvara poznata po izvorima podzemnih voda, ali ravnica je sada suva i ispucala, sa rupama koje su, kako objašnjava, nekada bile bare.

„Ranije je Vega bila sva zelena“, kaže ona.

„Teško ste mogli da razaznate životinje zbog guste trave. Sada je sve suvo“, kaže ona, pokazujući na nekoliko lama koje pasu.

Generacijama je njena porodica ovde uzgajala ovce.

Kako se klima menjala i kiša prestajala, tako je i trave bivalo sve manje, što je ovim ljudima otežalo uzgoj stoke.

Ali situacija se pogoršala kada su „oni“ počeli da otimaju vodu, objašnjava ona.

„Oni“ su kompanije koje se bave litijumom.

Ispod slanih ravnica pustinje Atakame nalaze se najveće svetske rezerve litijuma, mekog, srebrno-belog metala koji je suštinska komponenta baterija koje napajaju električne automobile, laptopove i sisteme za skladištenje solarne energije.

Kako se svet kreće ka obnovljivim izvorima energije, potražnja za njima je naglo porasla.

U 2021. godini, oko 95.000 tona litijuma je potrošeno širom sveta; do 2024. godine, ta brojka se više nego udvostručila, dostigavši 205.000 tona, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Očekuje se da će do 2040. godine premašiti 900.000 tona.

Veći deo ovog povećanja biće posledica potražnje za baterijama za električne automobile, prema podacima IEA.

Lokalni stanovnici kažu da su se i troškovi zaštite životne sredine povećali.

Ova rastuća potražnja je stoga pokrenula pitanje: Da li globalna trka za dekarbonizacijom podstiče drugi ekološki problem?

Čile je drugi najveći proizvođač litijuma na svetu, posle Australije.

Vlada je 2023. pokrenula Nacionalnu strategiju za litijum kako bi povećala proizvodnju kroz delimičnu nacionalizaciju industrije i podsticanje privatnih investicija.

Ministar finansija je ranije izjavio da bi proizvodnja mogla da se poveća do 70 odsto do 2030. godine, iako Ministarstvo rudarstva kaže da nije postavilo cilj.

Ova godina će obeležiti važnu prekretnicu.

Planirano zajedničko ulaganje čileanske kompanije SQM i čileanske državne rudarske kompanije Codelco upravo je dobilo regulatorno odobrenje za kvotu koja će mu omogućiti da godišnje izvuče ekvivalent od najmanje 2,5 miliona metričkih tona metalnog litijuma i poveća proizvodnju do 2060. godine.

Čileanska vlada je osmislila planove kao deo globalne borbe protiv klimatskih promena i kao izvor državnih prihoda.

Rudarske kompanije vade litijum prvenstveno pumpanjem slane vode iz podzemnih čileanskih slanih ravnica do isparivača na površini.

Procesom se izvlače velike količine vode u ovom regionu koji je već sklon sušama.

Faviola Gonzalez je biologičarka iz lokalne autohtone zajednice koja radi u Nacionalnom rezervatu Los Flamenkos, u srcu pustinje Atakame, domu ogromnih slanih ravnica, močvara i laguna, kao i oko 185 vrsta ptica.

Ona prati promene u ekosistemu.

„Lagune su ovde sada manje“, kaže ona.

„Primetili smo pad razmnožavanja flaminga.“

Ističe da rudarenje litijuma utiče na mikroorganizme kojima se ptice hrane u ovim........

© Danas