Mračni triler Dejvida Finčera komentar je na urbanu trulež i verski konzervativizam Reganove ere. Ali predvideo je i našu opsesiju istinitim zločinima danas.

Trideset godina posle premijere, film Sedam Dejvida Finčera danas se slavi kao sam zenit neo-noar kriminalističkih trilera.

Zaradio je na blagajnama neverovatnih 327 miliona dolara sa budžetom od 34 miliona dolara i stekao hvalospeve većine kritičara kad se pojavio 1995.

Ipak, uporni argument protiv filma bio je da se previše oslanja na jezivost i želju da šokira i zadivi kako bi skrenuo pažnju sa jednodimenzionalnih ideja i izlizanih arhetipova krimića.

Kritičar Vašington posta ostrvio se na Sedam zbog maskiranja „klišetiziranog scenarija“ eksplicitnim „krvoprolićem“, dok se recenzent Njujork tajmsa žalio da ga „čak ni vreće sa leševima ne spasavaju od dosade“.

Upozorenje: Ovaj članak sadrži opise nasilje koji bi mogli da uznemire neke čitaoce.

Tri decenije kasnije, međutim, jasno je da je nekim kritičarima promakao jedan drugi sloj filma – način na koji je tumačio krizu američkog društva osamdesetih.

Početkom te decenije vladala je recesija u čitavom svetu, a to se poklopilo sa visokom stopom kriminala u urbanim centrima, epidemijom kreka i širenjem side.

Novi američki predsednik Ronald Regan reagovao je na ove probleme govorom o „strogosti protiv kriminala“.

Među njegovim istaknutim pristalicama bile su razne uticajne hrišćanske ličnosti, lideri onoga što je postalo poznato kao hrišćanska desnica ili religiozna desnica, koje su propovedale važnost tradicionalnih porodičnih vrednosti.

Sve je to uticalo na film Sedam.

S jedne strane, film je izuzetno vešto napravljen triler o psihopatskom serijskom ubici, ali ispod tog noarovskog sjaja krije se fascinantna vizija načina na koji je Amerika reagovala na neke od njenih najkontroverznijih društvenih pitanja.

Zavodljiva glavna premisa filma može lako da se raspakuje.

Dvojica detektiva, umorni veteran Vilijam Somerset (Morgan Frimen) i idealista novajlija Dejvid Mils (Brad Pit) traže klasično obrazovanog serijskog ubicu poznatog kao Džon Dou (Kevin Spejsi, prevarantski odsutan s uvodne špice) dok orkestrira ubistva u simboličnoj paraleli sa sedam smrtnih grehova ranog hrišćanstva.

Trag započinje lešom gojaznog čoveka, uzetog na zub zbog greha proždrljivosti, čiji je stomak popucao pošto je pod pretnjom oružja bio prisiljen da se prejede.

Kako se druga ubistva gomilaju, detektivi se vrpolje okolo bez mnogo pravog rada sve dok im se Džon Dou neobjašnjivo sam ne preda.

Obrt sledi kad Mils otkrije šta se nalazi u kartonskoj kutiji koju mu dostavi kurirska služba, to je odsečena glava njegove žene Trejsi (Gvinet Paltrou), i u sada legendarnoj završnoj sceni, on podleže sedmom grehu gneva ubivši Džona Doa na licu mesta.

Za razliku od misterioznog Džona Doa, film ima pravu i jasnu priču o poreklu koje je moguće ispratiti.

Endrju Kevin Voker je pisao originalni scenario tri godine poznih osamdesetih, nakon što se preselio u Njujork 1986. i dobio posao u Tauer rekordsu u četvrti Astorija u Kvinsu.

Za nekoga ko je odrastao u valovitim brdima centralne Pensilvanije, dolazak u betonsku džunglu Njujorka, tada poharanu talasom zločina i epidemijama kreka i side,........

© Danas