Otkud nacionalizam na Vidovdan? Zašto je voda mokra? Tačnije, otkud nacionalizam na golemom studentsko-građanskom protestu na Vidovdan 2025? Pa smo, umesto urbanog kosmopolitizma, prisustvovali nacionalističkim govorancijama Mila Lompara i sličnih šajkajdžija? O vaskolikoj izdaji, kletvi, zavetu, srpskom svetu, kao i naprasnoj transformaciji „Vučića pedera“ u „Acu Šiptara“? Uz zastave Srbije kao jedine dozvoljene (uz onu Ferarijevu, srećom)?

Da li to studenti podgrevaju jednu te istu seljačko-nacionalističku narativčinu i kulturnu hegemoniju? Ili je u pitanju taktika, u kojoj se nacionalni simboli „kradu natrag“ od vlasti? A da li je zaista važno? Čemu to, i što je mnoge građane i prijatelje ovog sociologa i kolumniste ostavilo u svojevrsnom zbunju? Zašto je nacionalizam tako moćan, pa i među studentima? Nisu li oni kosmopolitski izvan i iznad toga? Zašto uporno odbijaju zastave, odnosno simbole koji su – internacionalni, poput one Evropske unije (dok sa srpskim, ruskim, te nemapredajnim i isusolikim nemaju naročiti problem)? Kako to protumačiti? Čemu nacionalizam, dođavola?

Uticajni mislioci se oduvek čudno odnose prema nacionalizmu. O tome izvrsno svedoči irski akademik, te sociolog rata, etniciteta i nacionalizma Siniša Malešević sa Univerziteta u Dablinu („Ukorenjeni nacionalizmi: sociološka analiza“, 2019). Naime, za intelektualce, sa izuzetkom ekstremnih desničara, nacionalizam je oduvek bio nešto gadljivo, nepristojno, retrogradno i (istorija nam je svedok) opasno. Ili bar privremeno i prolazno. Klasični liberali poput Džona Loka do Hajeka i Popera, nacionalizam ignorišu i otpisuju ga kao priprosti tribalizam. Socijalisti i komunisti od Karla Marksa i Roze Luksemburg do neomarksista posmatraju nacionalizam kao neugodnu nuspojavu klasnog sukoba. Marks i Engels u „Manifestu“ kritikuju „nacionalnu jednostranost i uskogrudost“, tvrdeći da „radnici nemaju otadžbine“. Slično tome, za Rozu Luksemburg, „nacija ne postoji“ i „postoje jedino klase sa suprotstavljenim pravima i interesima“.

Politikolozi i najveći savremeni teoretičari političkih ideologija (Majkl Friden, Endru Hejvud i drugi) takođe tvrde da je nacionalizam „tanka ideologija“ koja nema........

© Danas