U totalitarnim sistemima volja jednog čoveka zamenjuje zakon, a nasilje pravdu. Nasilje je postalo naša svakodnevnica, bezumnost model upravljanja, prostakluk ponašanje koje se stimuliše i nagrađuje.

Narod je zarobljen u lavirintu fikcije jednog čoveka koji manipuliše kolektivnim emocijama, instinktima, sećanjima. U sukobu oslobođenog naroda i zarobljene države padaju prve žrtve, stvaraju se novi junaci, politički zatvorenici postaju moderni mučenici, dok snage reda unose dodatni nered u već postojeći haos.

Pored paradnog patriotizma i socijalne demagogije kao najčešće emocionalne matrice režima, još jedna podlost je stavljena u pogon da bi se ostvario konačni cilj – opstanak na vlasti po svaku cenu. Izabrano oružje Aleksandra Vučića u misiji spasavanja posrnulog rejtinga jeste manipulacija prirodnom empatijom masa.

Uloga žrtve je oduvek bila najsigurniji zaklon za sve vrste manipulatora. Žrtva samo po sebi izaziva prirodnu empatiju, aktivira emocionalne centre koji suprimiraju racio i stavljaju nas automaski u inferioran i defanzivni položaj. Takav odnos nije zasnovan na razumnim osnovama i tu prednost manipulator vešto koristi. Padom nadstrešnice Vučiću je oteta ta uloga, jer je nasuprot njega ležalo šesnaest smrvljenih tela nevinih ljudi. Oni su postali nacionalne žrtve, a dželat sistem koji je on utemeljio, razradio i kojim godinama unazad samovoljno upravlja.

Moldavija objavila snimak za koji tvrdi da prikazuje kampove ruske tajne službe u Srbiji (VIDEO)

U narodu se stvorio eksplozivni koloplet emocija – žal za nastradalima, strah da se nesreća........

© Danas