B. (ime i prezime poznati autoru teksta) je pametna, skromna i vredna devojka iz Deronja. Ceo život provela je u prelepom vojvođanskom selu, uz svoje roditelje, na svojoj zemlji, verujući da će čineći drugima dobro, dobro se i njoj vratiti.

U Deronjama (ne u Deronju) žive i Srbi i Romi, i starosedeoci i dođoši, i zemljoradnici i tamburaši, i bogati i siroti. Lepota različitosti naučila je B. da ljude nikada ne deli, jer ljudi su ili ljudi ili neljudi. Ne deli ljude na dobre i loše, jer iskustvo nas uči da se dobri ljudi mogu prozliti u zla vremena, a loši ponekad iznenade pa pokažu i onu dobro stranu sebe. Život je često iznad dobra i zla, zato B. ne sudi, da joj ne bi bilo suđeno.

Ipak, ova besudna zemlja osudila je B. na put kojim se teže ide. Zbog toga što drži do svojih principa, što ne prodaje veru za večeru, zato što je čovek sa svim atributima koja ta odrednica podrazumeva, vreme bezvredice, vreme zla, vreme zle vlasti B. je kao diplomiranu nastavnicu biologije ostavilo bez posla, bez prihoda, bez perspektive. Da, član je opozicione stranke, od koje dok je ista bila na vlasti nije dobila ništa, samo je gubila – svoje vreme, novce, čak i prijatelje. Politikom se bavila iz ideala, zbog vrednosti koje je stekla i razvijala kućnim vaspitanjem.

Kada su naprednjaci došli na vlast nemo je posmatrala kako joj dojučerašnji saborci okreću leđa, neke komšije prelaze ulicu da bi izbegli susretanje. Lokalni šerifi obasipali su je ponudama da promeni stranu, da se pridruži pobednicima, da jedino tako može dobiti posao u struci, ono što je oduvek želela – punu učionicu bistrookih Deronjčančića koji pomno slušaju njenu besedu o ćelijskom zidu i osmozi.

Dok su drugi hrlili u zagrljaj nove vlasti, zadržavali ili dobijali pozicije u opštini, po školama, javnim preduzećima, B. je čekala, verovala i čekala da oluja prođe. Duhovnu hranu dobijala je od svojih ukućana, a prirodnu od svoje okućnice. I tako više od deset godina. Ljudi su padali, posustajali, menjali se, neki u zveri, neki u pacove. Ta decenija zla ju je utvrdila u uverenje da ljudi mogu da se ispišu iz svoje vrste, i da to nema veze sa dobrim i sa zlim, već sa putem koji izabereš. I danas Biljana veruje i čeka.

Nju ne smemo je zaboraviti!

Izabela Šerić je bila jedna od najmlađih predsednica opština u Vojvodini. Tu funkciju je obavljala samo par........

© Danas