Opšti je utisak da istorija pravi nagli zaokret. Ovakve neočekivane manevre prouzrokuju ili nagomilane opšte društvene protivrečnosti, iznenadne klimatsko-atmosferske promene ili dolazak ludaka/čudaka/idiota na poziciju nekontrolisane moći.

Pod takvim okolnostima sve postaje odraz u iskrivljenom ogledalu. Prostakluk se smatra hrabrošću, primitivizam iskrenošću, psovanje elokventnošću. Strašilo neoliberalizma koristi se kao dimna zavesa za poluintelekte koji su najzad dočekali svoju šansu da projure kroz brisani prostor anonimnosti i zauzmu poziciju uticaja i status nove elite. Nisu u stanju da objasne čega se više plaše u toj zloslutnoj kovanici – liberalizma (sloboda) ili novog (progres). Očigledno da je i jednog i drugog, jer jedino šta nude jeste ropstvo i regresija.

Ropstvo neznanju, zabludama, površnosti, gluposti. Nazad ka nacional-šovinizmu, ka novoj nasilnoj podeli sveta, ka klerikalizaciji, ka scijentofobiji. Širi se strah od novog talasa modernizacije, raste popularnost autoritativnih ličnosti, društva se homogenizuju na ksenofobiji i lažnom tradicionalizmu. Države polako postaju kasarne, pluralizam se pretvara u parlamentarni kretenizam, lideri postaju mesije, institucije postaju kulise, narod postaje krdo, građani postaju dobrovoljni zatvorenici. Postoji kolektivni osećaj iscrpeljenosti koji dozvoljava raznovrsnim avanturistima da nametnu svoj........

© Danas