Srbija je mesecima paralisana dubokom i sveopštom krizom. Nadstrešnica nije samo razotkrila sve slabosti i anomalije našeg društva, ona je bila nekontrolisani akcelerator krize koja nas polako uvlači u vrtlog događaja koji će promeniti Srbiju korenito i nepovratno.

Potraga za uzrocima ne mora biti nemoguća misija. Kasijeve reči Brutu mogu nam biti mudra smernica-krivica, mili moj Brute, nije u našim zvezdama, već u nama samima. Mi samo zahvaljujući srećnim okolnostima još uvek nismo u otvorenom građanskom ratu, ali smo svakim danom sve dalji od građanskog mira. Režim je pokazao potpunu nesposobnost za konfrontaciju u demokratskim uslovima, u institucijama, poštujući opštevažeća pravila. Kao da je jedva dočekao da se sukob prelije na ulice, pa da svojim uličarskim vaspitanjem, mentalitetom i iskustvom potuče protivnika jednom za svagda. Nije se desilo.

Već na početku krize Vučić je počeo da priča o brojevima, o procentima, o legitimitetu. Poslednji, ali bukvalno poslednji pokušaj svenarodnog saborovanja bio je kao čekič posred čela bolno suočavanje sa činjenicom da proces koji su studenti pokrenuli ne može biti zaustavljen, može biti usporen, neke faze odložene, ali ga niko i ništa ne može prekinuti.

Pitanje legitimiteta je dobilo odgovor posle 15. marta i 12. aprila. Na jednoj strani par stotina hiljada ljudi po hladnom i kišovitom vremenu, uz obustavljen železnički i gradski saobraćaj, uz višednevno ponavljanje pretnji nasiljem i sukobima. Na drugoj strani nekoliko desetina hiljada ljudi po lepom vremenu, sa besplatnom hranom i dnevnicama, organizovanim prevozom i pripremljenim nekulturno-zabavnim programom. Savetodavni referendum je već održan, samo što je na čelu osoba koja već odavno ne prima savete ni od koga ko mu ne laska i ne podilazi. Obe strane pumpaju, sa jednom razlikom što studenti pumpaju izduvane institucije, a........

© Danas