Za mnoge u Srbiji je politička neutralnost u ovakvoj situaciji veoma neodgovorna, nedopustiva, iritantna i teško objašnjiva pojava, dostojna dubokog prezira i osude. Pa, dakle, zašto i kako ljudi u Srbiji mogu biti politički neutralni? Brojni su razlozi koji se međusobno prepliću, ali se ipak izdvajaju kao posebni.

Pre svega, zbog neinformisanosti. Ako nemate elementarnu informisanost ili ste dezinformisani nećete znati šta se događa u zemlji i nećete imati nikakakv stav, što je slično neutralnosti.

Nezrelost. Nezainteresovanost koja proističe iz životne i političke nezrelosti. Najviše političkih apstinenata je među najmlađima, a sa starošću ona raste. Iako starost često dovodi do pogrešnog izbora, barem postoji svest o značaju politike i političkog aktivizma (makar samo u vidu glasanja). Iako su mladi i studenti pokretači i nosioci promena, ovo što vidimo na ulicama je ubedljiva manjina njih.

Najveći broj njih je ravnodušan i nikada nije učestvovao u protestima, čak i na izborima. Studenti pozivaju građane da im se priključe, a veliki broj njihovih kolega nikada nije uzeo učešće u njima.

Zbog političke nepismenosti koja je bliska nezrelosti. Politički nepismena osoba nije svesna da gotovo sve zavisi od politike i svog političkog idiotluka.

Zbog razočaranosti. Deo njih je nekada i glasao, ali je izneveren, svestan da je napravio loš izbor i onda se generalno razočarao u sve političke opcije, umesto da se razočara u sebe i svoj izbor.

Zbog ravnodušnosti. Nemali broj večitih apstinenata nikada nije glasao zbog nezainteresovanosti za politiku, ali će to maskirati u lažnu razočaranost. Kaže se da su se mnogi mladi apstinenti razočarali, al nejasno je kad su stigli da se razočaraju kada nikada nisu ni glasali.

Relativizacija. Ona poznata i trivijalna fraza „svi su isti“, ili „sjaši Kurta da uzjaše Murta“. A kada se radi o ravnodušnosti prema društvenim........

© Danas