“Šta bi radili da vi niste došli u Beograd,
kao što ste mogli da ne dođete
i kao što bi bilo bolje da niste ni došli?”
Duško Radović

Deci koja bi trebalo da se rode u Novoj godini, poželeo bih da to ne čine. Neka se grčevito drže za neki od unutrašnjih majčinih organa i ne puštaju nikako.

Ne izlazite iz tople i bezbedne majčine utrobe. Napolju je mrak i hladno. Nema nikog na ulici. Policijski čas.

Ako ipak dođe do vašeg izlaska na svet, pogrešili ste i zemlju i vreme.

Ovo je zemlja završetaka, a ne početaka.

Dok će vaša majka huktati, a doktor cimati za glavu, vi zakukajte najglasnije što možete, uhvatite ton, jer ćete u ovoj zemlji kukati do kraja života.

Kad ovce zalaju: Lični stav Čedomira Petrovića

Kao prvo, možete biti zamenjeni u porodilištu. Umesto da kao predstavnik neke strane firme, često putujete preko „bare“, vi ćete završiti kao moler u Marinkovoj bari.

Do polaska u školu, vaspitavaće vas ulica i tu ćete moći i nešto dobro da naučite.

Polaskom u ovakvu školu, kakva je danas, počinje urušavanje vaše ličnosti.

Učitelji i profesori dobijaće još uvek tople i friške udžbenike, upravo izašle iz štamparije u kojima ćete u zavisnosti od toga ko je na vlasti, učiti iz istorije, da su uvek neki drugi krivci i zločinci, a naše masovne ubice, postaju nacionalni heroji, na čijim delima morate da se učite, jer samo tako postajete pravi Srbin.

Knjige iz geografije menjaće vlasnike teritorija, granice će biti sulude, isti jezik biće seciran na nekoliko.

Serbia in my heart: Autorski tekst Čedomira Petrovića

Ovi iz vlasti trudiće se da se sve manje razumemo, kao da nikada nismo imali nikakve veze ni sa kim.

Ja vas molim, bacite sve te školske udžbenike u pizdu materinu i zajebite ih i ne idite više u takve škole. Hoće da naprave monstrume od vas i da zamrzite one narode sa kojima smo nekada bili zajedno, a koje vi još niste ni upoznali.

A kakvih su sjajnih likova imali, Slovenci, Hrvati, Muslimani iz BiH, Albanci…

U Srbiji, nećete ni danas moći da........

© Danas