Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas piše o Trampu i Zelenskom u Beloj kući

Skandal u Ovalnom kabinetu šokirao je ceo svet, ali umesto da analiziramo njegov politički uticaj, hajde da se usredsredimo na detalje ponašanja, gestova i stila, koji mogu izgledati manje važni od pitanja o kojima je reč, ali efektivno otkrivaju više o osnovnom stavu.

Prvo što privlači pažnju jeste da smo imali dva arogantna i samouverena američka političara koji su se prema lideru Ukrajine, koji je bio pod zastrašujućim pritiskom, na ivici nervnog sloma, odnosili brutalno i bez imalo poštovanja.

Jedina zemlja koju znam čiji predstavnici pribegavaju brutalnom jeziku sličnom Trampovom je Rusija.

Predstavnica za štampu ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova napisala je: „Čudo uzdržanosti je način na koji su se Tramp i Vens ustezali da ne udare tog ološa.“

I, kao što se i očekivalo, horu se pridružio i bivši predsednik Medvedev koji je Zelenskog označio kao „kokainskog klovna“.

Ali takve izjave daju ličnosti drugog ranga, a nikada najviši lideri: na nivou javne diplomatije Tramp i Vens krše pravila koja je poštovao čak i Hitler, Staljin i Mao. Samo severnokorejski državni mediji ponekad pribegavaju sličnim brutalnostima – nije ni čudo što se Tramp otvoreno divi Kimu Džongu Unu kao dobrom vođi, a ponekad ga naziva i prijateljem.

Pre nego što je Zelenski uopšte ušao u prostoriju, jedan od zaposlenih u Beloj kući ga je ukorio da je pokazao nepoštovanje time što nije bio propisno obučen. Ceo tretman Zelenskog u Beloj kući bio je pun nepoštovanja, a ono što ga čini još gorim je to što Donald Tramp, čovek koji je postavio nove standarde u javnoj vulgarnosti, sada besramno osuđuje druge za nepoštovanje.

Krajnja opscenost je ukoriti nekoga da se ponaša bez poštovanja u formi koja je sama po sebi čin ekstremnog nepoštovanja… Jednostavan ChatGPT ima mnogo bolje manire od Trampa i Vensa kada se upustite u razgovor sa njim.

I Majk Volc je prilično neukusnom metaforom opisao način na koji je Zelenski reagovao na vest da je izbačen: „To je kao, znate, bivša devojka koja želi da se svađa, znate, sve što ste rekli pre devet godina, umesto da pomera vezu unapred“.

Dakle, da li je otvoreni sukob u Ovalnom kabinetu bio spontani ispad? Najmanje što se može reći jeste da je takav opsceni ispad tinjao, samo čekajući da eksplodira.

Treba imati na umu da se na nivou suštinskog sadržaja ništa novo nije dogodilo – ono što se upravo dešava jeste, da se izrazimo hegelovski, prelaz od „An sich ka Fur sich“ (od po sebi ka za sebe), od pukog prisustva u pozadini do eksplicitnog postavljanja sadržaja kao takvog. Međutim, ovaj prelaz menja sve: čim se stvari direktno iznesu, nalazimo se u drugom prostoru.

Iako svi u grupi dobro znaju nešto što je „samo po sebi“, to se ipak može relativizovati kao nesporazum, kao nešto ala „stvarno nismo mislili“, ali čim se to direktno kaže, ne može se poništiti.

Ovaj prelaz do „za sebe“ može se precizno locirati u slučaju sastanka u Ovalnom kabinetu: iako su tenzije bile opipljive sve vreme, sastanak je postao napet kada je potpredsednik Džej Di Vens pritisnuo Zelenskog da ne ceni pomoć Sjedinjenih Država u ratu Ukrajine sa Rusijom.

Evo tog dela razgovora:

„Vens: Samo recite hvala. Zelenski: Rekao sam vam hvala — kažem hvala američkom narodu. Tramp: Vidite, mislim da je dobro da američki narod vidi šta se dešava. Mislim da je to veoma važno. Zato puštam da ovo traje tako dugo. Morate biti zahvalni. Nemate karte. Tamo ste sahranjeni. Vi ljudi umirete. Ponestaje vam vojnika. /…/ Onda nam kažete: ’Ne želim da obustavim vatru.’ Ako biste mogli da dobijete prekid vatre odmah, kažem vam, prihvatite to da bi meci prestali da lete i da bi vaši ljudi prestali da ginu.“

Usledila je otvorena glasna svađa, nezapamćena u domenu diplomatije gde bi takva direktna brutalna razmena reči........

© BUKA Magazin