Kad je počeo rat u Ukrajini na Zapadu su političari i novinari odmah udarili na Rusiju. Sve se svodilo na to da Rusija ne sme da se brani od širenja NATO na istok jer je to agresija, a i da su ruska država i vojska slabi i da će pasti o čas posla. Danas i oni vide da je to blesavo, ali – kad se neko upustio u dubinsko sagledavanje tog sukoba onda je već na početku svojoj knjizi mogao dati naslov La défaite de l’occident (Poraz Zapada). Francuski antroplog Emanuel Tod je tu knjigu objavio pre godinu dana, a sada je prevedena i kod nas (Karpos, 2025).

Antropolog ima pregled celine – čovek, kultura i društvo, istorijski uvidi i suočavanje s realnošću sadašnjosti – koja političarima i propagandistima (u šta su pretvoreni zapadni novinari) izmiče.

„Da bismo pokazali koliko je ogromna bila greška u opažanju svih godina Putinove vlasti“, počinje Tod, „krenimo od naslova hronike objavljene drugog marta 2022. u listu Le Monde, s potpisom Silvi Kofman, uvodničarke tog lista: ‘Bilans Putina na čelu Rusije dug je silazak u pakao jedne zemlje koju je on načinio agresorom.’ Eto kako je veliki francuski list opisao razdoblje koje je, posle srozavanja godina 1990-ih, bilo razdoblje izlaska iz pakla. Ovde nije posredi ni optužba, ni zgražavanje nad pretvornošću – ljudi koji ovako misle jesu iskreni – nego pokušaj da se razume kako su takve besmislice uopšte mogle biti napisane kad je bilo sasvim lako videti da je stanje u Rusiji mnogo bolje“.

Uzmimo najdirektnije činjenice: između 2000. i 2017, u centralnoj fazi putinovske stabilizacije, stopa smrtnosti od alkoholizma pala je sa 25,6 na sto hiljada stanovnika na 8,4; stopa samoubistava sa 39,1 na 13,8; stopa ubistava sa 28,2 na 6,2. Ovo, iskazano običnim brojkama, znači da je broj smrti od alkoholizma spao sa 37.214 godišnje na 12.276, samoubistava sa 56.934 na 20.278 i ubistava sa 41.900 na 9.048. A mi za zemlju koja je doživela takvu promenu izjavljujemo da je na „dugom silasku u pakao“.

Čudno je da su na Zapadu uzimali za ozbiljno da Rusi ne znaju da se teritorija Ukrajine ne može osvojiti sa sto do sto dvadeset hiljada ljudi

U poređenju s liderom zapadnog sveta to dobija crte uverljive realnosti: 2020. stopa ubistava pala je još niže: na 4,7 na sto hiljada stanovnika, što je šest puta manje nego u vreme kad je Putin došao na vlast. A stopa samoubistava, 2021. godine, bila je 10,7, to jest 3,6 puta niža. Što se stope godišnje smrtnosti odojčadi tiče, pala je sa 19 na hiljadu „živorođene dece“ godine 2000. na 4,4 godine 2020, pavši tako ispod američke stope od 5,4 (UNICEF). A ovaj poslednji pokazatelj je, onoliko koliko se tiče najslabijih pojedinaca društva, posebno značajan za procenu opšteg stanja društva.

Antropolog za razliku od političara čita........

© Нови Стандард