Povodom 25 godina od kraja bombardovanja Jugoslavije, Priština je organizovala proslavu jubileja nazvavši ga „oslobođenjem ‘Kosova’”, dan kada je planom iz Kumanova o povlačenju srpske vojske i policije s Kosova i Metohije prestala NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Još su u sećanju scene vojnih vozila koje se u dugoj koloni kreću ka centralnoj Srbiji, a na svakom od njih zadenuta po jedna jugoslovenska (srpska) zastava, jer vojska na bojnom polju nije izgubila rat već se povlačila sa svoje zemlje političkom odlukom.

Bio je to 15. jun, pre tačno četvrt veka, tužan dan za Srbe sa KiM, kada su otpočele njihove nevolje – za mnoge odlazak a za one koji su ostali nemoguć život sve do danas, kada im preti i biološki opstanak na svojoj viševekovnoj zemlji. Sve uz prećutnu saglasnost međunarodnih snaga KFOR-a u uniformama NATO-a. Ti NATO vojnici su za Albance bili „oslobodioci”, zbog čega je za ovu godišnjicu planirano nekoliko svečanosti, uključujući defile tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i policije na centralnom trgu u Prištini, u okviru kojeg će biti izloženo različito oružje, oprema i sistemi.

Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani sastala se s predsednikom Albanije Bajramom Begajem, dok je u skupštini tzv. Kosova održana svečana sednica povodom „dana oslobođenja”. Pozvan je bio i premijer Albanije Edi Rama, koji je tokom boravka u Prištini odbio da se sastane sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.

Oni se, u stvari, glože oko štafete zastupanja „Velike Albanije” – što se potvrdilo i 1. maja, kada je na snagu stupila primena sporazuma prema kojem će građani Albanije i „Kosova” kroz zajednički prelaz prolaziti po ubrzanim procedurama – čime je direktno ugrožen teritorijalni integritet Srbije. Prekršen je član dva Povelje UN i Helsinškog dokumenta koji obavezuje sve države članice da poštuju teritorijalni integritet i suverenost država članica. Krši se i Rezolucija 1244 SB UN na osnovu koje je nakon završetka rata 1999. godine teritorija Kosova i Metohije nesporno ostala u sastavu SR Jugoslavije, odnosno Republike Srbije kao njenog sukcesora…

Tu čak i „Otvoreni Balkan” ide u drugi plan, mada ima mišljenja da i on predstavlja samo „nastavak” pronalaženja opcije za rešenje Kosova (kao što su prethodili: korekcija granice, razmena teritorije – srpsko za srpsko, poziv na razgraničenje…). Nemci nisu blagonaklono gledali na tu ideju, jer su je smatrali direktnom opstrukcijom Berlinskog procesa.

Edi Rama, u početku veliki entuzijasta „Otvorenog Balkana”, upozorio je na kraj ove inicijative, prvo kada je najavio zamrzavanje odnosa sa Srbijom zbog hapšenja trojice kosovskih policajaca koji su ušli na teritoriju centralne Srbije, da bi posle slučaja Banjska još više zaoštrio retoriku. U stvari, pravo je pitanje da li je Rama to učinio zbog samita Berlinskog procesa – čiji je domaćin – i straha da mu Kurti ne preotme ulogu svebalkanskog lidera.

U Granadi, na samitu Evropske političke zajednice (EPZ), došlo je i do otvorenog severnomakedonskog koalicionog sporenja oko „Otvorenog Balkana”. Najpre je šef diplomatije........

© Нови Стандард