Ekonomski suverenitet, kao jedna od najznačajnijih komponenti nacionalnog suvereniteta uopšte, pod stalnim je udarom koncentracije ekonomske, političke i finansijske moći multinacionalnih kompanija i država koje stoje iza njih, kako bi i nizom ekonomskih mehanizama stavili pod kontrolu privredni i društveni život zemlje domaćina.

Osiromašena i devastirana za ovih tridesetak godina, Srbija je poput davljenika u pustinji želela da koliko-toliko povrati svoju ekonomsku snagu da bi se nosila sa svim ekonomskim nedaćama koje je pritiskaju.

Možda se na ekonomskom suverenitetu i ne bi toliko insistiralo da međunarodni ekonomski poredak ne počiva na dubokoj nejednakosti, na pravu moćnih da diktiraju uslove manje moćnima, to jest na ograničavanju suvereniteta slabijih država. Niz međunarodnih organizacija, od UN do MMF-a i Svetske banke, koje bi trebalo da budu prepreka moćnima i njihovoj samovolji, samo je formalna, bolje reći prazna ljuštura, dok se suverenitet u praksi neretko krši. Iza dve pomenute svetske finansijske institucije već se vuče rep u vidu njihove fraze da je za „uterivanje finansijske pameti potreban i revolver“.

Naročito je MMF duže vreme aktivni učesnik u našim ekonomskim planovima, iako ga bije glas međunarodnog finansijskog policajca. Pečat je već pisao o nastanku ove organizacije i njenoj notornoj ulozi u korist SAD, što su potvrdili vrlo ugledni svetski intelektualci, poput zapadnog istoričara Erika Hobsbauma u knjizi Doba ekstrema, a „Vikiliks“ javnosti podastro i dokaze za to. Vlast se, zanimljivo, o tome ne oglašava već se hvali svojim odnosima s kompromitovanim MMF-om. Otud okapanja i rasprave oko zaduživanja, naročito novih kredita, čiji teret najmanje pada na one koji ih uzimaju, već na leđa svih građana, bez obzira na njihov status i materijalnu egzistenciju.

Dužnički balast je opšte mesto i države ga u ropcu podnose. Sve u zavisnosti kako su u tu situaciju došle, ko i na koji način pokušava da ih iz nje izvuče, a samo slavlje, povodom izlaska iz duga, na dugačkom je štapu i retko ko ga uopšte doživi. Srbija se u prošloj godini i te kako hvalila, ali ne zbog izlaska iz dužničkog ropstva, već zbog pokazatelja da je bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, a objavljena analiza Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) pokazala je da je realni bruto domaći proizvod u 11 meseci 2024. međugodišnje uvećan za oko 3,8 odsto. Tokom proteklih sedam godina, počev od 2018, srpski BDP rastao je 2,5 puta brže od onog u Evropskoj uniji, a prema podacima MMF za to vreme BDP Srbije porastao je za 26,5 odsto u odnosu na EU koja je zabeležila rast od 10,2 odsto.

Kada je 2020. počela pandemija kovida, a Rusija ušla u otvoren sukob sa Ukrajinom 2022, mnoge evropske ekonomije bile su teško pogođene. Ali Srbija je kroz ovu oluju očigledno prošla vrlo dobro, reči su autora analize na kanalu Nebula. Srbija je ostala otporna jer je od Rusije nabavljala energetske resurse koji pokrivaju četvrtinu naftnog uvoza i 2/3 uvezenog gasa. Tako je srpska ekonomija nastavila da raste impresivnom stopom.

Ključni adut za održavanje rastućeg trenda ukupne industrijske proizvodnje počiva na prerađivačkom sektoru i to na novim proizvodnim kapacitetima, dok je kratkoročna perspektiva još optimističnija jer se očekivala proizvodnja novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija. U 2024.........

© Нови Стандард