Prošle nedelje, pomalo neočekivano, obojena revolucija vaskrsnula je u Americi, prvi put posle 2020. godine i masovnih nemira vezanih za smrt Džordža Flojda. U Los Anđelesu došlo je do žestokih sukoba između policije i demonstranata koji su protestovali protiv antiimigracionih racija i hapšenja koje sprovodi Trampova administracija.

Kao što to obično biva, mirna okupljanja ispred centara za zadržavanje ilegalnih imigranata pretvorila su se, očas posla, u pravo pravcato urbano bojno polje onog trenutka kada je policija krenula silom da raščišćava gomilu naroda koji se okupio da protestuje protiv hapšenja i deportacije svojih rođaka, prijatelja i poznanika.

Demonstracijama su se ubrzo pridružili članovi latino bandi koji su u neredima videli zgodnu priliku za pljačku i nastavak sopstvenog rata protiv losanđeleske policije. Scene vandalizma i destrukcije obišle su svet, letele su kamenice i Molotovljevi kokteli prema organima reda, policija je, kao odgovor, koristila gumene metke, šok bombe i suzavac, a naročito upečatljiva bila je slika maskiranog demonstranta koji drsko stoji na zapaljenom policijskom automobilu i trijumfalno maše meksičkom zastavom. Protesti protiv racija na imigrante proširili su se i na druge američke gradove sa visokom stopom latino imigracije, među kojima su San Francisko i Santa Ana u Kaliforniji, kao i Dalas i Ostin u Teksasu.

Predsednik Donald Tramp ove nemire ocenio je kao udarac na američki suverenitet i oblik pobune protiv vlade SAD, zbog čega je potpisao predsednički memorandum o raspoređivanju 2000 pripadnika Nacionalne garde i oko 700 marinaca u široj oblasti Los Anđelesa koji bi trebalo da zavedu red u najkraćem roku.

Okidač za nemire bio je niz iznenadnih racija američke službe za sprovođenje mera u oblasti imigracije i carine (ICE) u centru Los Anđelesa u petak, 6. juna, koje su ocenjene kao okrutne i nepotrebne. Borci za ljudska........

© Нови Стандард