Iako se o učinku politike Slobodana Miloševića sudi kontroverzno, zapadnjački dokumenti o tajnim pripremama za razbijanje Jugoslavije (naprimer oni u Algemajne Cajtungu, u izdanju od 28. februara 2022. godine) ukazuju nam da je potrebno samo malo dobre volje pa da se složimo da je Milošević dobro predvideo zapadnjačke planove o razbijanju države, ne samo po avnojevskim granicama između republika nego i po „isprekidanim” graničnim linijama unutar Srbije.

Događaji koji su usledili, pre svega bombardovanje SR Jugoslavije radi otcepljivanja Kosova, potvrdili su njegovo predviđanje, ako ne i obaveštenost, i opravdali donošenje Ustava Srbije 1990. godine. I brojni zapadnjački intelektualci nalaze da je Kolektivni zapad nameravao da avnojevske granice unutar Srbije uzme kao pravni osnov za samostalnost Vojvodine i Kosova.

Rušenje svih novosadskih mostova 1999, uz poštedu beogradskih, jasno govori svakome ko hoće da vidi da je Vojvođanima bila poslata poruka da o istom trošku, o trošku bombardovanja, mogu da pokušaju što su i Albanci na Kosovu preduzeli. U Vojvodini, međutim, nije bilo željenog odziva.

U brojnim kolumnama na portalu Autonomija, ovogodišnja februarska Deklaracija o Vojvodini, „izglasana” na velikom narodnom zboru u Sremskoj Mitrovici, bila je „nesrazmerna upotreba patriotizma” pri odgovoru srpskih vlasti na slobodu zahtevanja revizije položaja Vojvodine u Srbiji. Hoće da se kaže da zahtevi za povratak autonomije iz 1974. godine, redukovane Ustavom Srbije 1990, nisu separatizam, nego da separatizam izmišlja Vučić da bi mobilisao nacionaliste i da bi razbio jedinstvo nezadovoljnih Vojvođana.

Nema nikakve sumnje da kolumna advokata u penziji Dragomira Jankova, objavljena na portalu Autonomija 27. avgusta, nije dovoljan razlog za nacionalnu uzbunu. Ali, autorova iskazana želja da se Srbija satera u isti tesnac u koji je SR Jugoslavija saterana na Londonskoj konferenciji 1992. godine svakako zaslužuje pažnju. Na toj konferenciji Vojvodina i Kosovo su pomenuti po navodnom kršenju ljudskih prava (da se „u potpunosti obnove građanska i ustavna prava stanovnika Kosova i Vojvodine”), što će Jugoslaviji, uz ostale „grehe”, pribaviti hermetičke ekonomske sankcije i oružani napad 29 članica NATO. Na osnovu toga što je Vojvodina na Londonskoj konferenciji bila „međunarodno vidljiva” kolumnista predviđa da će opet jednoga dana biti vidljiva.

Međunarodna „vidljivost” Vojvodine podvučena je rušenjem sva tri novosadska mosta, to jest simboličnim presecanjem kopnene veze sa centralnom Srbijom, pa je teško poverovati da jedan obrazovan građanin Vojvodine ne uviđa implikacije svog poziva „vojvođanima” da pamte Londonsku konferenciju, čije odluke nisu prestale da važe.

Na istom portalu, istoga dana, šef poslaničke grupe SSP u Skupštini Vojvodine Robert Šebek, u posebnom saopštenju za medije optužuje predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića da „izmišlja neprijatelje i separatizam” u Vojvodini. Kojeg od dvojice Novosađana treba shvatiti ozbiljno: Jankova, koji........

© Нови Стандард