Amerika nije jedina zapadna demokratija koja se suočava sa političkom krizom izazvanom neodgovornim ponašanjem nesposobnih političara. Slični problemi muče i Francusku koja je u proteklih 18 meseci promenila četiri premijera. Predsednik Emanuel Makron možda deluje moćno na svetskoj sceni, ali u svojoj zemlji je u ozbiljnom problemu, uglavnom zbog sopstvenih grešaka.

Skorašnja prilično sramotna scena predstavlja vrhunac cele ove farsične serije događaja. Naime, premijer Sebastijan Lekorni podneo je ostavku u ponedeljak ujutru, samo 12 sati nakon što je imenovao svoj kabinet. Istog dana, predsednik Makron ga je ponovo imenovao za premijera sa zadatkom da nađe parlamentarnu većinu.

Lekorni je dobio rok od 48 sati da prekine politički zastoj, ali je po isteku tog roka saopštio da mu je potrebno još 48 sati. Dok autor ovog teksta piše u sredu uveče po pariskom vremenu, francuski sistem „zadržava dah“ u kratkim, dvodnevnim intervalima. Nije preterano reći da su i ekonomija zemlje i uopšte opstanak Pete republike dovedeni u pitanje.

Peta republika predstavlja posebno osmišljen politički sistem koji je general De Gol uveo kao odgovor na parlamentarnu krizu Četvrte republike i Alžirski rat. Ona nije bila zamišljena da podstiče formiranje velikih koalicija, kao što je to slučaj u Italiji ili Nemačkoj. Osim dva kratka perioda tokom osamdesetih i devedesetih godina, predsednička stranka je uvek imala većinu ili najviše mesta u parlamentu. Cilj sistema nije debata između više parlamentarnih blokova, već brza i efikasna izvršna vlast.

Od parlamentarnih izbora u julu 2024. godine, Francuska je već promenila tri premijera: Mišela Barnijea, Fransoa Bajrua i sada Sebastijana Lekornija. Sva trojica su naišla na istu, do sada nepremostivu prepreku, formiranje koalicije koja bi usvojila godišnji budžet i suočila se sa budžetskim deficitom.

Budžetski deficit, koji trenutno iznosi gotovo pet odsto, znatno prevazilazi obaveze koje je Francuska preuzela u okviru Evropske unije, prema kojima taj procenat mora ostati ispod tri odsto. Pored toga, državni dug dostigao je ogroman nivo od 115 odsto BDP-a. Finansijska tržišta su to........

© Нови Стандард