Ima onaj vic koji se odvija u ludnici kad jedan korisnik poziva doktora i razborito mu kaže kako svi ovi koji nose šešire popreko, ruku drže zadenutu za košulju i tvrde da su Napoleon, svi oni, kaže, greše i potpuni su ludaci. Potpuno tačno, kaže doktor i pita ga kako on zna da ti ljudi nisu Napoleon? Zato što sam ja Napoleon, odgovori tip i zadene ruku za košulju.

Da vidimo sad kako predsednica skupštine Ana Brnabić komentariše napad na profesorku Nataliju Jovanović. Ona, razume se, kao svaka prisebna i normalan osoba, osuđuje „bilo kakav oblik nasilja nad bilo kim u ovoj zemlji“, pa samim osuđuje i batinaše Srpske Napredne Stranke koji su 28. januara izleteli iz stranačkih prostorija i polomili studentkinji vilicu (posle čega je predsednik Vlade demisionirao), kao i nasilje od pre dva dana kada su ponovo neki batinaši u Novom Sadu, gotovo isti kao i ovi što ih SNS drži i hrani u prostorijama stranke i koji su studentkinji polomili vilicu, sada polomili vilicu studentu. Pohvalno je, naravno, što ne prave nikakvu rodnu diskrimaniciju.

Stvari, dakle, tako stoje u govoru jedne od prvakinja vlasti, osim što nije zabeleženo da osuđuje nasilje SNS-a, jedino, uostalom, koje postoji u ovoj zemlji. Osuđuje, međutim, „tvrdnje da je gospođa Jovanović ozbiljnije ranjena“, osim što to niko nije tvrdio. Dakle, ona ne osuđuje ono što se događa u stvarnosti, ali osuđuje ono čega nema drugde do u njenoj glavi, odnosno u glavi njenog „šefa“.

I dodaje da „ta činjenica – da se i psihički obolela osoba starije dobi koristi u svrhu političkog spina“ (čega nema u stvarnosti, ali postoji u njenom........

© Vreme