„Postoje dve vrste političara“, rekao je Toni Bler 2012, „kreatori stvarnosti i menadžeri stvarnosti“. Dok je poratna politika pre svega stvar dobre uprave, tvrdio je on, izgradnja novog poretka zahteva više kreativnosti „i u ekonomiji i u spoljnoj politici“. Tom zadatku je dorasla samo posebna vrsta vizionarskog vođe.

Više od deset godina kasnije, Bler je udružio snage s Donaldom Trampom, glavnim kreatorom stvarnosti, radi kreiranja halucinantnog plana za Gazu u 20 tačaka. Ideja je da se razoreni Pojas pretvori u nešto nalik kolonijalnom protektoratu: u „posebnu ekonomsku zonu“, očišćenu od kolonijalnih sukoba i punu razvojnih projekata, kroz koju neometano protiče strani kapital pod nadzorom međunarodnog „mirovnog odbora“ s Trampom na čelu.

Autori programa nisu objasnili kako nameravaju da ga nametnu stanovništvu koje mu se opire ili kako će ubediti Hamas da se razoruža i pomiri s porazom. Postoji, dakle, velika verovatnoća da će blerovsko-trampovska fantazija ostati upravo to. Ali kakva god bila njena sudbina, ona je veran odraz našeg istorijskog trenutka, najnovije mutacije imperijalnog pogleda na svet, koja je već posejala pustoš širom Bliskog istoka.

Bler smatra da su „ekonomija i politika već dugo prepletene“. Cilj njegovih vojnih pustolovina u Iraku i Avganistanu bio je širenje blagodeti tržišta na navodno zaostale nacije. Privatizacija resursa stvarala je nove pogodnosti za investiranje, dok su profiteri svih vrsta, od trgovaca oružjem do bezbednosnih ugovarača, koristili ratove kao priliku da zgrnu bogatstvo.

Pošto je otišao s položaja premijera 2007, Bler je odmah postao izaslanik za Bliski istok takozvanog Kvarteta: Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Sjedinjenih Država i Rusije. Njegov rad u Palestini pokazao je istu nepokolebljivu veru u slobodno preduzetništvo. Predložio je niz „industrijskih parkova“ kao način da se privuku strane investicije, zalagao se za ekscentrične poslovne modele u........

© Peščanik