Pre deset godina napisao sam knjigu „Ekstremni centar“ u kojoj sam kritikovao „demokratske politike“ nakon finansijske krize 2008. Kriza nije izazvala neophodne političke promene i u knjizi sam analizirao približavanje partija desnog i levog centra u zapadnom svetu, ono što je Bil Klinton 90-ih godina nazivao triangulacijom (pre nego što je bio diskreditovan zbog lične triangulacije). Ovako nastali „ekstremni centar“ bio je ishod neoliberalizma i pratećih ekonomskih doktrina. Rezultat je bio ukidanje prostora za svaku ozbiljnu političku alternativu.

U to vreme sam tvrdio da ekstremni centar obuhvata čitav zapadni politički pejzaž: republikance i demokrate u SAD, nove laburiste i torijevce u Britaniji, socijaliste i konzervativce u Francuskoj, razne koalicije u Nemačkoj, „gotovo identične“ centre skandinavske levice i desnice. Svi oni su se „nadmetali u kukavičluku pred Imperijom. U gotovo svakom slučaju, dvopartijski/tropartijski sistem transformisao se u praktično nacionalnu vladu“ (str. 121). Tvrdio sam da nam je neophodna opozicija i da levica treba da odlučno raskine sa tekućom politikom ako želi da preuzme vodeću ulogu. To se nije desilo.

Uspon krajnje desnih partija u Francuskoj, Nemačkoj, Britaniji i Italiji zasenio je problem ekstremnog centra. Sada je krajnja desnica pol privlačnosti, a njen uspeh u većini zemalja, uključujući i Britaniju, gurnuo je ekstremni centar udesno. Starmerova vlada i većina laburističkih poslanika podržali su genocid u Gazi, a unutar zemlje procese dalje privatizacije i podrivanja socijalnih prava i socijaldemokratske politike uopšte. Na globalnoj sceni Starmer je verni poslušnik Amerike koji se otvoreno ponižava i razvejava poslednje zablude o Britaniji kao suverenoj zemlji.

Neuspeh poslednja tri laburistička premijera da raskinu sa konsenzusom tačerovskog tipa u velikoj meri je odgovoran za trenutnu društvenu i ekonomsku krizu. Ušli smo u tu močvaru i zagadili svoje vodotokove i okean oko naših ostrva kanalizacijom privatizacije. To nije bio slučajan proces. Kako sam obrazložio u „Ekstremnom centru“ 2015: „Nezaposlenost je deset godina uporno održavana iznad tri miliona, što je konzervativcima omogućilo da sprovedu program društvenog re-inženjeringa. Upotrebili su državne resurse za suzbijanje sindikata i pokretanje privatizacije javnih usluga i stanovanja želeći da transformišu zemlju u naciju vlasnika imovine i akcionara“ (str. 19).

Torijevci su vodili igru, a........

© Peščanik