Indija i Pakistan su se nedavno ponovo našli na ivici rata. Casus belli je, opet, okupirani Kašmir. Kontrola nad ovim spornim regionom od 1947. godine predstavlja glavnu prepreku normalizaciji odnosa dve države. Ove godine, tačnije 22. aprila, grupa kašmirskih militanata ubila je 26 turista koji su uživali u lepoti cvetnih livada u Pahalgamu, kristalno bistrih potoka i planina prekrivenih snegom. Odgovornost za napad najpre je preuzela, a zatim brzo porekla malo poznata organizacija pod nazivom Front otpora. To je bila naročita uvreda za indijskog premijera Narendru Modija (dugogodišnjeg branioca antimuslimanskih pogroma, čija radna biografija uključuje funkciju glavnog ministra Gudžarata 2002. u vreme pokolja oko 2.000 civila). Hinduski nacionalista krajnje desnice koji je trenutno u svom trećem mandatu na mestu premijera, Modi je prethodno proglasio da problem Kašmira više ne postoji. Mislio je na svoje konačno rešenje tog problema – ukidanje autonomije Kašmira 2019.

Ništa ne opravdava pokolj turista u oblasti Pahalgam, i vrlo je malo kašmirskih ili indijskih muslimana koji bi podržali takve akcije. Ali za razumevanje ukupne situacije u pokrajini, neophodan je istorijski kontekst. Čak i Izrael ima list Haaretz. Ne i Indija. Kašmir ostaje nedodirljiva tema. Toj pokrajini sa muslimanskom većinom nikada nije bilo dozvoljeno da sama odlučuje o svojoj sudbini, kako su obećavali lideri Kongresa u vreme sticanja nezavisnosti. Umesto toga, podeljena je između novonastalih republika, Indije i Pakistana, posle kratkog rata u kom je britanski komandant pakistanske armije odbio da angažuje vojsku, ostavljajući neorganizovane borce da se sami nose sa redovnim indijskim trupama. Slavni pacifista, Mahatma Gandi, blagoslovio je indijsku invaziju. Članovi 370 i 35A ustava Indije trebalo je da garantuju poseban status Kašmira, između ostalog i tako što su zabranjivali ne-Kašmirima pravo da kupuju imovinu i tamo se naseljavaju. U kombinaciji sa brutalnom represijom nad bilo kakvom artikulacijom nezadovoljstva, Kašmir je pretvoren u policijsku državu sa vojnim jedinicama koje su uvek bile pripravne u blizini. Ubistva i silovanja bila su uobičajena. Otkrivene su masovne grobnice.

Hrabri indijski građani – Arundati Roj, Pankaj Mišra i drugi – neumorno su razotkrivali te zločine. Antropološkinja Angana Čaterđi objavila je brojne primere otkrivene tokom njenog terenskog rada u novembru 2006. godine: „Mnogi su bili primorani da svedoče silovanjima žena i devojčica iz svojih porodica. Majka kojoj je navodno naređeno da posmatra kako njenu ćerku siluju vojnici, preklinjala je da joj puste dete. Odbili su. Zatim je rekla da nije u stanju da gleda i zatražila da je ili odvedu iz sobe ili ubiju. Jedan vojnik joj je prislonio pištolj na čelo i rekao da će joj ispuniti želju; pošto je ubijena, nastavili su da siluju njenu ćerku.“ To nije bilo protivzakonito. Zakon o oružanim snagama (specijalnim ovlašćenjima) iz 1958. dopušta nekažnjivost uniformisanih branilaca centralne države u „poremećenim oblastima“, što je potvrdio indijski Vrhovni sud.

Modijeva strategija 2019. bila je da preplavi Kašmir........

© Peščanik