Dok gledamo snimke od prethodnih dana, na kojima uniformisana sila obrušava pendreke o demonstrante, pa čak i o maloletnike, postaje jasno da policijska palica nije namenjena isključivo održavanju javnog reda i mira. Pendrek je mnogo više od praktičnog oruđa. On je produžetak vlasti, simbol autoriteta i znak podaništva. Svaka razbijena glava, slomljeno rebro ili hematom govore o političkom poretku autoritarne vlasti mnogo jasnije nego bilo koje saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ali zašto baš pendrek? Zašto je baš to oruđe postalo predmet policijske strasti i poverenja? Da li je u pitanju samo lakoća upotrebe, ili tu postoji nešto dublje, što prevazilazi puku funkcionalnost?

Pendrek je fetiš sile. Kada policajac njime zamahne, on ne udara samo telo demonstranta, nego inscenira zakon, potvrđuje sopstveno mesto u hijerarhiji vlasti i povlači liniju koju građani ne smeju preći. Uniforma i pendrek zajedno čine kostim moći, rekvizite, koji običnog čoveka pretvaraju u oličenje autoriteta. Bez njih, policajac je tek običan građanin, ali sa njima dobija ulogu. Postaje izvođač državne sile na ulici, glumac u predstavi koja mora da uveri i njega i građane da autoritet zaista postoji. U toj teatralnosti otkriva se i slabost sistema – što je udarac........

© Peščanik