Uvodni tekstovi iz nove knjige Biblioteke XX vek „Evropske vrednosti: pitanje demokratije“ Justine Lacroix u prevodu sa francuskog Slavice Miletić.

Četiri predavanja koja čine ovu knjigu održana su u Parizu, na poziv Francuskog koleža (Collège de France), nekoliko nedelja posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. i početka izraelske ofanzive na Gazu, i godinu dana pre ponovnog izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država. U ovoj knjizi sam pokušala da podsetim ljude da demokratija nije stvar identiteta već sposobnosti zajedničkog delovanja u uslovima nezaobilaznog pluralizma društvenih položaja i pogledâ na svet. Zahvaljujući spoju principa uključenosti i priznavanja unutrašnjeg pluralizma, prava i slobode su neodvojivi od moderne demokratije, čiji su pokretači i istovremeno nužni uslovi.

Malo je reći da su događaji u poslednje dve godine podstakli opadanje te političke koncepcije demokratije u korist jedne identitetske verzije pripadanja. Preziranje zakona, posebno međunarodnog prava, i odbacivanje manjina (etničkih, verskih, kulturnih ili političkih) sad bezmalo svugde ide ruku podruku s veličanjem koncepcije nacionalne volje, oslobođene od ograničenja koja postavljaju ljudska prava i zasnovane na veličanju navodno homogenog „naroda“. Te pojave se redovno ujedinjuju pod etiketom „populizma“ – pojma od kog se u ovom radu ograđujem. Taj zbrkani termin u koji sve može da stane sugeriše da poslednjih deset godina prisustvujemo jednoj vrsti masovne pobune protiv demokratskih institucija i javnih sloboda. Imam utisak da se na taj način zataškava izdaja demokratskih principa od jednog dela elita i potpora koju nativističkim i autoritarnim pokretima daju grupe vezane ekonomskim interesima da bi širile obim svog delovanja neometane društvenim ograničenjima ili ekološkim imperativima.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Donald Tramp više nikad ne bi mogao da se kandiduje za predsednika da nije bilo abdikacije Republikanske stranke, čijih je samo deset članova Predstavničkog doma glasalo za postupak opoziva Trampa, pokrenut posle napada na Kapitol. Upravo je Vrhovni sud, navodno garant Ustava Sjedinjenih Država, u julu 2024. doneo presudu kojom je predsedniku dat bezmalo potpuni imunitet u vršenju njegovih funkcija. I u Evropskoj uniji mnogi politički lideri tradicionalnih stranaka sve više se distanciraju od međunarodnog i evropskog prava koje je uspostavljeno posle Drugog svetskog rata. Napadan već više od dve decenije, Evropski sud za ljudska prava bio je meta besprimerne ofanzive 24. maja 2025. kad je devet država, među njima Italija, Danska, Austrija, Poljska i Belgija, potpisalo otvoreno pismo u kom je izrazilo zabrinutost da bi tumačenja ovog suda Evropske konvencije o ljudskim pravima moglo ograničiti njihov „kapacitet donošenja političkih odluka“, posebno kad je reč o proterivanju kriminalnih migranata.

Sud, međutim, i te kako uzima u obzir zabrinutost država za odbranu od zločina – naime, dopušta oduzimanje državljanstva dvojnim državljanima okrivljenim za terorizam, kao i mere za proterivanje stranih kriminalaca s teritorija evropskih država. Samo u jednoj situaciji sudska praksa Suda ne dopušta nikakav kompromis, bez obzira na opasnost koju neka osoba predstavlja i na bezbednosne imperative nacionalne zajednice: kad proterivanje za sobom povlači opasnost da ta osoba bude izložena nečovečnom i ponižavajućem postupanju u drugoj zemlji. Mada se Francuska nije pridružila pomenutom demaršu devet evropskih država, krajem 2023. bez oklevanja se oglušila o privremenu meru Evropskog suda za ljudska prava,........

© Peščanik