U eri gde je dovoljno da imaš dobar ton, engleski akcenat i pozu “nezavisnosti” pred kamerama, da bi bio proglašen borcem za istinu, lako zaboravimo osnovno: šta je istina, a šta je samo dobro upakovana laž.

Ironično je, gotovo groteskno, što danas mediji koji se busaju u “antifašizam”, “slobodu” i “progres” – najtačnije prate model propagande Jozefa Gebelsa. I to ne iz neznanja, već s namerom?!

Pogledajte N1, Novu S, Danas. Njihova poruka je uvek ista, dnevno reciklirana u različitim oblicima: SNS je zlo, narod je glup, blokade su borba, a njihovo mišljenje – jedino dozvoljeno. Svi drugi su “botovi”, “plaćenici”, “primitivci”.

To nije dijalog. To je čist propagandni monolog. Po Gebelsovom principu: “Ne daj neprijatelju priliku da govori. Ako i mora – učini ga smešnim ili zlim.”

Kada nešto ne postoji – oni će ga stvoriti. Kada narod nešto ne kaže – oni će to umetnuti. Ponavljaju da su izbori pokradeni, iako ih nijedan sud, domaći ni međunarodni, nije poništio. Ali… ponavljanje je sve. I to zna svaki dobar propagandista.

U Kosjeriću je brutalno pretučena novinarka Informera Dragana Ćendić. Napadnuta je dok je izveštavala – zato što nosi mikrofon koji se njima ne dopada.

I šta se dogodilo?
Sud je pustio nasilnike iz pritvora. Kao da je udarac na novinara manji ako ne dolazi s njihove strane.

I znate šta je najgore?

Ni jedna od medijskih kuća s druge strane – N1, Nova S, Danas – nije osudila napad. Ni reč.
Po prvi put su se oglasila zvanična novinarska udruženja, ali ovo nije prvi fizički napad na novinare Informera. Samo je prvi put da je javnost to videla. A da oni nisu uspeli da prećute.

Kad udare po njima – vrište o slobodi medija.
Kad udare po nama – muk.

U tom medijskom teatru, Informer nije uz vlast, već uz narod. Ne podilazi ni eliti ni tviter revoluciji. Mi se ne stidimo da damo prostor onome što većina oseća, ali se ne usuđuje da kaže.

Ne lažemo da bismo delovali “lepo”, ne lažemo da bismo........

© Informer