U današnjoj obojenoj revoluciji u Srbiji na glavnoj antisrpskoj pozornici je nova generacija drugosrbijanaca, kojima je bliža dekadentna zapadna vouk kultura nego srpske porodične i tradicionalne vrednosti. Prema Titu su nostalgični, a hrvatski genocid u Drugom svetskom ratu prepuštaju zaboravu. Predaleko su im i Republika Srpska i Kosovo i Metohija. Ne interesuju ih teške sudbine, problemi i progoni sunarodnika.

Ne interesuje ih kada studenti u SKC primoravaju posetioce da gaze srpsku zastavu. Ne vide problem kada zlikovci pod plaštom demokratije ženama u Nišu razbijaju glave kamenicima. Raduju se kada ljudi patološki oboleli od mržnje šamaraju novinarku Informera u Kosjeriću.

Pod kontrolom “nekog” Brisela, uz njegovu ogromnu finansijsku i logističku podršku, ovi antisrpski, autošovinistički i drugosrbijanski krugovi zamajavaju građane pričama o nekakvoj pravdi i institucijama, a ustvari sprovode davno zamišljene planove o oduzimanju Srbiji prava na nacionalnu, nezavisnu i suverenu politiku.

Nasilje je njihov prepoznatljiv potpis. Bratoubilački rat u Srbiji, koja je zahvaljujući Zapadu istorijski deljena po dinastičkim linijama ili između četnika i partizana, njihov je konačni cilj.

Pucanje iz vatrenog oružja na prostorije SNS-a u Vrnjačkoj Banji je logičan sled obojene revolucije. Ostvarenje planova srpskih “bader-majnhof” terorističkih ćelija. Rezultat gebelsovske propagande ekstremističkih opozicionih medijskih platformi. Vidi se na snimku kako blokader hladnokrvno ide ulicom, a zatim se čuju hici. Po dolasku policije bezumnik puca i na njih. Puca da ubije! Od „napumpane“ mržnje do povlačenja oroza kratak je put.

Na krilima ovakve mržnje blokaderi, anarhističko jezgro studenata plenumaša, rektor Đokić i njegova svita dekana i profesora, drugosrbijanski mediji i nevladin sektor, nedvosmisleno teže uništenju institucija i sistema obrazovanja. Uništenju svega što simboliše srpsku nacionalnu tradiciju. Uništenju srpske države.

Zato je jeziv njihov muk nad svim zlodelima blokadera, nad targetiranjem neistomišljenika i nasiljem na ulicama. Zato je grobna tišina kada se krvoločno napadaju novinari, intelektualci i svi građani koji podržavaju predsednika Vučića i vlast za koju je glasao narod na izborima.

Za zapadne centre moći i unutrašnje neprijatelje, Vučić je glavna i nesavladiva prepreka ostvarenju ciljeva obojene revolucije. Kriv je što je sagradio stotine kilometara autoputeva, kriv je što je doneo nova radna mesta za preko 550.000 ljudi, otvorio na stotine novih fabrika, omogućio značajan rast plata i penzija, velike inostrane investicije i izgradnju novih bolnica sa najsavremenijom opremom.

Kriv je što nije uveo sankcije Rusiji, kriv je što sarađuje sa ekonomski i tehnološki moćnom Kinom. A najviše je kriv što brani slobodarsku politiku Srbije, što se ogrnuo srpskom trobojkom dok je branio u UN međunarodno pravo i srpski narod od optužbi da je genocidan. Što ne dozvoljava da tzv.........

© Informer