" U životu postoje trenuci kad prelazimo iz jedne u drugu fazu. Trenuci kad pravila koja su nas do tada vodila postaju nebitna, kad sve što smo znali više nije dovoljno. Ti prelazi su retko prijatni. Uvek žuljaju, a često i bole. Ali su nužni, jer bez njih nema napretka. Da biste stigli do sledećeg nivoa, morate ostaviti staru verziju sebe negde iza.

Problem je što nas niko ne pripremi na to. Ono što nas je dovelo dotle gde jesmo – na poslu, u životu, u bilo kojoj oblasti – iznenada prestaje da bude dovoljno. Kao kad dete koje je u svom dvorištu „kralj fudbala“ izađe na teren sa ekipom iz celog grada i shvati da možda nije ni među prvih deset. Ili kad onaj ko je briljirao na lokalnom školskom takmičenju shvati da postoji ceo svet talentovanih ljudi, možda i mnogo boljih. To ume da zaboli.

Ali, znate šta? Taj bol je lekovit.

Kad govorimo o prirodnim naukama ili sportu, stvari su jasne – pravila su egzaktna, razlike merljive. Ako si sporiji, sporiji si. Ako nisi pogodio metu, nisi pogodio. Ali, u oblastima poput umetnosti, dizajna ili kulinarstva, pravila nisu tako jasna. Sve prelazi u subjektivnu ravan. Ko može reći da je Van Gog bio bolji slikar od Sezana? Ili da je jedan kolač lepši od drugog? Ipak, čak i u tim oblastima, postoji prećutno razumevanje – ono što je nekad bilo dovoljno, u sledećem kontekstu više nije.

To važi i za biznis. Velike priče počinje sa snom – nečijom izuzetnom idejom, vizijom koja ima smisla samo osobi koja ju je zamislila. Ti počeci su često emotivni, intuitivni, vođeni verom i energijom. Ljudi koji se tada okupljaju oko ideje nisu tu zbog plata, bonusa ili titula. Oni su tu jer veruju u nešto veće - u tu ideju, u osobu koja je nosi, ili u zajedničku misiju.

I znate šta? To je divno. Ali je i teško održivo.

Male firme često podsećaju na porodicu. Ne na onu toksičnu balkansku verziju, gde svi mrze jedni druge i jedva čekaju da se posvađaju za imovinu – to je rezervisano za ono kada velike firme kažu da su kao porodica. Male imaju šansu da liče na nešto drugo, na porodicu kakva bi trebalo da bude. Ljudi se brinu jedni za druge, podržavaju se i........

© Informer