Košarkaši Srbije su potpuno neočekivano izgubili pod Finske i ispali sa Evrobasketa, neuspesi pod obručima ovoj naciji padaju nekako najteže. I sada analizira i kuso i repato, pljuje i rasteže ko kako stigne. Ajd po društvenim mrežama i podkastima koji se šire brže od ambrozije, ali i po „mejn strim“ medijima.

Manje više svi sve znaju, i uzroke, i načine kako se sve moglo izbeći. I manje-više svi kažu kako je samo Jokić ispunio očekivanja, ali da nije imao podršku, da je Bogdanović bio „iščupano srce“ ovog tima. Ali, setiili su se neki i „bizarnih“ stvari. Da pomenuti Jokić, recimo, nije izgovorio ni jednu jedinu reč za srpske medije od početka priprema, do poraza od Finaca. Te da to možda nije baš mnogo štetilo, ali da bar „nije normalno“.

Nikome to da bar nije normalno, ili makar nije uobičajeno, a ustvari nigde drugde nije dozvoljeno, nije palo napamet lane u Parizu kad je osvojena bronzana medalja. Da Jokić ni tada nije promenio odluku/naviku/zakletvu da za srpsku javnost neće reći nijednu jedinu reč. Čak ni u euforiji. Ko je to uopšte mogao, kad i kako da se toliko sudbinski zameri Jokiću da bi se on ovako ponašao.

© Danas