Dok sećanje pretačem u slova i reči, udaljen sam duže od tri decenije od Devetog marta 91. Taj datum postao je kultni i nadživeće i učesnike, i organizatore, istine i neistine, a neistina je najviše, o najvećim demonstracijama u istoriji Beograda i Srbije.

Sazvao sam tu pobunu i predvodio je. Po nekima, kriv sam što Devetog marta nisu srušeni Slobodan Milošević i njegov režim. Po braniocima tog režima, kriv sam što sam Devetog marta razjedinio Srbe i sprečio Miloševića i komunističke generale tadašnje JNA da, u ratnom blic-krigu, stanu na zapadne granice Velike Srbije.
Svi hroničari sasvim prećutkuju događaje koji su pokrenuli devetomartovsku pobunu. Komentar TV-Beograd da su „Vuk Drašković i SPO saradnici proustaškog i profašističkog režima u Hrvatskoj“ nije bio uzrok, nego je bio samo povod mom proglasu da V-Bastilja mora da padne.

***
TV-Beograd je, početkom februara ’91, objavio „dramatični“ dokumentarac snimljen tajnim vojnim kamerama. Iz magacina oružja u Rusiji i Ukrajini, vlast generala Franje Tuđmana preuzima kalašnjikove, bombe, granate, a špijunske kamere Miloševićevih generala to snimaju. Putuje, kamionima, to naoružanje preko Mađarske, ulazi u Hrvatsku, deli se „bojovnicima“ generala Tuđmana i generala Martina Špegelja. Kamere vojske sve snimaju. Kamere vojske snimaju i kako general Špegelj pravi ratni plan i bira teroriste…

Tek tada, posle tri meseca tajnog uhođenja, Miloševićevi generali odnose film u TV-Beograd i prikazuju ga narodu. Ogorčenje ogromne većine gledalaca bilo je iskreno i spontano. Ljudi su tražili da vojska „hapsi i gazi ustaše“.

Nisam podržao jednosmerno ogorčenje neobaveštenog, izmanipulisanog naroda. Članovi Predsedništva SPO u šoku su slušali ono što sam govorio i što će Srpska reč da objavi pod naslovom: ŠTA HOĆE GENERALI?

„Špijunski film o generalu Špegelju i njegovim bojovnicima, mračan je zbog onih ispred vojne kamere, ali je jednako morbidan i licemeran i zbog onih iza te skrivene kamere. Zašto prokrijumčareno oružje nije zaplenjeno na granici? Zašto generali dozvoljavaju naoružavanje hrvatskih paravojnih formacija, da bi, tek po naoružavanju, zatražili razoružavanje? Zato što su autori ovog špijunskog filma upravo to i hteli. Uslikani su slika onih koji su ih uslikali… Mi u rat tih generala nećemo.

Neka oni u rat koji pripremaju vode svoju decu i svoje glave. Mi im decu Srbije ne damo!“

Miloševićeva supruga Mirjana, u ofanzivu je pokrenula ženske trupe, uglavnom supruge i kćerke generala i oficira njenog Saveza komunista – pokret za Jugoslaviju. Dovela je te dame pod prozore zgrade u kojoj je bio zakazan sastanak republičkih vođa. Žene su urlale pod prozorima i, zbog vojnog filma o Hrvatskoj, tražile hapšenja. U strahu, predstavnici Hrvatske i Slovenije nisu smeli da dođu na sastanak u Beogradu.

„Za svaku osudu i prezir je mitingovanje Bundeslige“, izjavio sam medijima. „Te gospođe i gospođice, te drugarice u skupocenim bundama, ta Bundesliga mraka, slika su i prilika svojih muževa i očeva!“

Komentar TV-Beograd od 16. februara (pamtim i važne datume) bio je odgovor na moj tekst o generalima i ruganje „Bundesligi“.

„Srpski pokret obnove sarađuje sa proustaškom i profašističkom Hrvatskom, što se jasno vidi iz odnosa SPO prema Jugoslovenskoj narodnoj armiji i mitingu žena u Beogradu!“

Zašto hroničari Devetog marta, sve do danas, i ne spominju ova dva događaja koja su uzrokovala komentar TV-Bastilje i, tek tada, moj poziv na demonstracije protiv te propagandne tamnice u službi režima Slobodana Miloševića? Ne verujem da je u........

© Danas