Čudo jedno. Na svaki zvanični statistički ekonomski podatak koji, po oceni vlasti, potvrđuje snažan napredak naše ekonomije, ide bar jedan ili više podataka koji taj napredak osporavaju.

Uzmimo, recimo, prosečnu platu iz jula ove godine (poslednji objavljeni podatak). Iznosila je 109.071 dinar i veća je od prošlogodišnje julske plate, nominalno za 11,5 odsto, a realno 6,3 odsto. Realni rast od 6,3 odsto znači toliko veću kupovnu moć, odnosno da primalac prosečne plate za toliko bolje živi nego prošle godine. Reklo bi se, kud ćeš bolje.

Ali postoje činjenice koje nam sreću kvare. Rast jeste visok, ali na izuzetno malu osnovicu, pa je ta prosečna plata jedva 45 odsto prosečne EU plate, dok su cene naše hrane na 95 odsto EU cena hrane. Uz to, polovina zaposlenih je u julu primila ispod 85.000 dinara, koliko je iznosila medijalna zarada u tom mesecu. I treće, ovoliki nominalni rast plate premašuje očekivani rast ovogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) bar za četiri procentna poena. Dakle, toliki rast plate nema pokriće u očekivanom BDP-u. Tačnije, raste na uštrb ostale javne potrošnje i investicionog potencijala.

Penzioneri su obradovani najavljenim rastom penzija od 1. decembra za 12,2 odsto. Znači, većim od prethodnog povećanja i, sasvim izvesno, većim od ovogodišnjeg rasta plata. Međutim, toliki rast je moguć samo zato što je godišnji iznos penzija pao ispod 10 (na 9,98) odsto BDP-a. Samo u tom slučaju, prema sadašnjem sistemskom rešenju,........

© Danas