Godinama unazad a naročito poslednjih nekoliko, za dokaz izuzetnog uspeha ove vlasti u podizanju ekonomije koristi se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u tekućim cenama u odnosu na BDP iz 2012. godine i pad javnog duga u odnosu BDP.

Da bi to izgledalo ubedljivije i BDP i javni dug se preračunava u evre po kursu skoro fiksnom deceniju unazad. Za to vreme moja malenkost uporno tvrdi, ali, kako pisac Basara voli da kaže, džaba sam krečio, da u našim uslovima nema nikakvog smisla iskazivati BDP u evrima ili bilo kojoj stranoj valuti, niti javni dug upoređivati sa BDP-om iskazanim u evrima.

Na primer, javni dug je u međuvremenu uvećan više od dva puta i uprkos tome je pao na 47,2 odsto BDP-a, a u aprilu ove godine (poslednji objavljeni podatak) na 43,9 odsto. Što bi se reklo, iz aviona se vidi da sa tom računicom nešto nije u redu. Naravno, prvenstveno, sa iskazanim BDP-om u evrima.

Recimo, prošlogodišnji BDP je iznosio 82 milijarde evra. Ako uzmemo da je 2012. godine iznosio oko 33 milijarde evra, kako najčešće pominju državni čelnici, proizilazi da je u međuvremenu porastao za oko 170 odsto. Pošto je u tom periodu BDP realno porastao za 36,6 odsto ili oko 2,7 odsto godišnje, razlika do ukupnog rasta od 170 odsto je efekat inflacije uz primenu važećeg kursa dinara.

Ekonomija Srbije između........

© Danas