Pre par dana u dnevnom listu Danas se pojavio tekst u kojem se otkriva da studentska lista razmatra jednu zanimljivu političku opciju te u javni diskurs vratila reč koju davno nismo čuli.

U pitanju je lustracija, pa tako članak navodi i detalje: navodi se da u „opticaju postoji nekoliko dokumenata“ a jedna novinarka „Danasa“ je temu uzela na zub pa joj i posvetila već par članaka. Jer ovaj termin je s vremena na vreme i u centru političkog folklora poslednjih 25 godina tranzicije. Navodno je Srbija to što jeste baš zato što je famoznog 6. oktobra propustila da uradi jednu lustraciju.

Bez ulaženja u detalje „šta je to lustracija“ dajmo jedan kritički osvrt na ovaj predlog. Pa uočimo prvi problem – „uspeh“ se lustracije uzima tek kao daleko naknadna posledica: ekonomski uspeh privatizacije i socijalna i politička stabilnost te izvesna rezilijentnost na „političke ekstreme.“ No, izgleda da politička rezilijentnost nema nikakve veze izgleda sa „lustracijom“, rezilijentnost ne pokazuje ni ostatak Evrope koja polako tone u otrov desnice.

Da li će Srbija lustrirati Vučića i njegovu ekipu nakon što padnu sa vlasti?

Ali i pored svega toga u nas je „lustracija“ stekla gotovo mitski karakter. Nije se šatro desila (6. oktobra) pa smo to što jesmo i takvi kakvi smo a postoktobarskim vlastima se najčešće spočitava izostanak lustracije članova SPS-a i SRS-a nakon dvehiljadite godine.

A postoktobarskoj Srbiji svi su ostali mehanizmi tranzicione pravde gotovo sistematski ismevani kao što je to bio slučaj u najočiglednijem i........

© Danas