Brzi diplomatski pritisak američkog predsednika Donalda Trumpa na Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog ovog meseca do sada nije doveo do pomirenja osnovnih neslaganja u uslovima mira koje svaka od zaraćenih strana postavlja.

Međutim, čak i ako bi se postigao trajan mirovni sporazum, Kijev ostaje obeshrabren još jednim činjenicom: gledajući prošle mirovne sporazume Moskve, vidi se niz prekršenih dogovora.

Strah koji pokreće ukrajinsko razmišljanje jeste da Rusija jednostavno može ponovo da izvrši invaziju ako Kijevu ne budu date adekvatne zapadne bezbednosne garancije.

Stručnjaci su za Moskovski tajms (The Moscow Times) rekli da, čak i ako se postigne mirovni sporazum, ruski obrazac zaobilaženja ili direktnog kršenja uslova dogovora treba da izazove sumnju da će poštovati bilo kakav budući sporazum.

„Rusija napravila značajne ustupke“: Potpredsednik SAD predviđa koliko će biti potrebno da se okonča rat u Ukrajini

Istorija moderne Rusije i njenih kontroverznih mirovnih sporazuma počinje u haotičnim godinama nakon pada Sovjetskog Saveza.

Kada je Čečenska republika Ičkerija proglasila nezavisnost u zimu 1991. godine, Moskva se iznenada suočila sa krizom blizu svoje teritorije, u strateški važnom regionu Severnog Kavkaza.

Nakon tri godine neuspelih pokušaja da suzbiju pokret tajnim metodama, predsednik Boris Jeljcin je naredio kopnenu i vazdušnu kampanju da bi neutralisao separatiste.

Prema rečima Marata Iljasova, profesora na Koledžu Svetog Krsta i stručnjaka za čečenske ratove, upravo je tokom ovog sukoba Rusija uvela brutalnu strategiju suzbijanja percipiranih bezbednosnih pretnji, koja danas pokreće njen rat u........

© Danas