Evropska unija i zapadni partneri pomažu Srbiju ekonomski i politički, i mogu da pomognu još više, ali ne mogu da urade naš posao umesto nas. Tokom poslednjih meseci prisustvovao sam na pet najvećih diplomatskih prijema u Beogradu, EU, ambasadama SAD, Francuske, Velike Britanije i u sredu na prijemu povodom dvadeset i pet godina diplomatskih odnosa Srbije i Nemačke.

Ni u jednom od obraćanja ambasadora i njihovih zamenika nisu pomenuti studenti, masovna kršenja ljudskih prava od strane policije, tužilaštava i bezbednosnih službi, niti represija nad mladima, obrazovnim sistemom, kritičkim glasovima, opozicijom, medijima i civilnim društvom. A upravo su te grupe bile na svim protestima protiv korupcije i organizovanog kriminala u poslednjih jedanaest meseci.

Razlozi za ovakvo ćutanje su jasni. Prvo, ambasade služe da razvijaju odnose sa vlašću, jer se na tim odnosima grade ekonomske i kulturne veze, kao i prilike za državne i privatne biznise. Podrška opoziciji i disidentima nije njihov primarni interes, iako se odgovorne ambasade redovno sastaju s njima i reaguju kada kršenja postanu previše........

© Danas