Bila sam nastavnica u srednjoj školi. Sada sam u penziji. Brinula sam o deci. I svojoj i tuđoj.

Najveća moja briga je oduvek bila njihova sigurnost. Zato što se OVDE o tome uopšte ne govori. Ne samo da se ne govori, već to nikada nije ni bila tema.

A to je, užasno važna priča.

Ja se već godinama uporno borim za JEDNOSMENSKU nastavu. Kada god o tome pišem postajem nevidljiva. Zato što naša država, i svi ostali, osim roditelja, ne shvataju ŠTA to znači. A to je neverovatan problem sa kojim smo se svi mi suočili, ali „smatramo“ da tako mora da bude.

E, pa ne MORA.

Krene tako dete u školu. Ima neverovatnih SEDAM godina. Do tada je bilo bezbedno u okrilju porodice i........

© Danas